Ko su najveći svetski proizvođači maline

Srbija će ove godine učestvovati na sastanku Svetske organizacije proizvođača maline (IRO) koja se održava po četrnaesti put i čiji je domaćin Nacionalno udruženje izvoznika jagodastog voća Meksika.

Svetska organizacija je krovno udruženje svih proizvođača maline u svetu i pored Srbije, njene članice su Kanada, SAD, Meksiko, Čile, Peru, Australija, Kina, Škotska, Engleska, Poljska, Bugarska i Ukrajina.

„Ova organizacija od samog osnivanja 1998. postupa u skladu sa načelima povećanja potrošnje maline u svetu sa akcentom na bezbednosti hrane, razmeni proizvodnih i tehničkih informacija između članica i održavanju dobrih i prijateljskih odnosa svih aktera u malinarskom biznisu", kaže za „Politiku” naučni savetnik čačanskog Instituta za voćarstvo dr Aleksandar Leposavić koji će, na poziv organizatora, predstavljati našu zemlju koja će, krajem oktobra, biti održana u meksičkom gradu Gvadalahara.

Prema njegovim rečima, malinarstvo je poslednjih godina značajan stub razvoja meksičke poljoprivrede, a malina se gaji na više od 15.000 hektara. Zahvaljujući primeni savremenih tehnika gajenja prosečan prinos po hektaru meksičkih proizvođača iznosi 18,5 tona, a izvoz se većim delom (95 odsto) bazira na svežoj malini, dok svega pet procenata proizvedenih količina predstavlja smrznutu malinu. Blizina američkog tržišta, ali i brojne marketinške aktivnosti uticale su da 96 odsto maline iz Meksika završi kod njih, dva u Aziji i po jedan na tržištu Južne Amerike i Evrope. U malinarskom biznisu učestvuje više od 120.000 ljudi.

Kada je reč o situacija u proizvodnji maline u svetu, on kaže da meksička malina još ne dolazi u značajnoj meri na evropsko tržište, što nije slučaj sa malinom iz Kine, Ukrajine i Poljske. Prema njegovim rečima, Kinezi beleže porast proizvodnje, a količine su poslednjih godina prešle 60.000 tona. Oko 50 odsto maline se proda kao smrznuta roba i koja se poslednjih godina sve više uvozi i u našu zemlju. Zbog porasta standarda u Kini raste i potrošnja maline na njihovom tržištu i u zavisnosti od godine na lokalu se realizuje od 15 do 20 odsto proizvedene maline.

„Primera radi, u Srbiji se od proizvedenih količina svega tri do pet procenata potroši na lokalnom tržištu. Kinezi takođe izvoze i svežu malinu, i to od 15 do 20 odsto, a od 10 do 20 procenata se preradi u sokove i druge proizvode, što zavisi od cene maline u otkupu", objašnjava naš sagovornik.

„Još jedan od značajnih igrača na ovom tržištu je i Ukrajina, čiji je višegodišnji prosek proizvodnje maline veći od 60.000 tona, a u strukturi izvoza dominira smrznuta roba sa više od 95 odsto. Najveći kupac maline iz ove ratom zahvaćene zemlje je Poljska sa oko 50 procenata, a odatle se ukrajinska roba reeksportuje na treća tržišta, dobrim delom i u našu zemlju, koja je takođe reeksportuje", objašnjava Leposavić. Druga izvozna destinacija maline iz Ukrajine je Nemačka sa oko 12 do 15 odsto, ali taj udeo godinama raste, pre svega zbog cene, ali i politike ove zemlje koja i na taj način pomaže ukrajinsku ekonomiju. Rast izvoza maline iz Ukrajine beleži se i u Italiji, Srbiji, Litvaniji, Belgiji, SAD i u drugim zemljama.

Kada je reč o Poljskoj, njihova proizvodnja u značajnoj meri oscilira i kreće se oko 60.000 tona, ali zbog uvoza i reeksporta ukrajinske maline godinama prave i pometnju na tržištu u smislu proizvedene i ponuđene količine. To se odražava i na cenu, ali je činjenica, kaže on, da su poljski proizvođači i izvoznici trenutno u dosta boljoj situaciji nego njihove kolege u našoj zemlji.

„Kao i kod nas, poljska malina se uglavnom smrzava i kao takva izvozi. Vredna pomena je i proizvodnja maline u Čileu, koja je u prethodne dve godine doživela oporavak i prešla je 25.000 tona", zaključuje Leposavić za naš list.