Uspešno stabilizovani penzijski rashodi

Demografsko starenje stvara finansijske pritiske na funkcionisanje svih penzijskih sistema širom Evrope. Međutim, u Srbiji se očekuje da stopa penzijske zavisnosti ostane relativno stabilna u srednjem roku i da se osetnija pogoršanja očekuju tek u dugom roku nakon 2040. godine. Srbija je, zajedno sa Bugarskom, među retkim zemljama Evropske unije gde se ne očekuje osetnije pogoršanje stope penzijske zavisnosti već u srednjem roku.

Finansijska stabilizacija u uslovima demografskog starenja ključno zavisi od adekvatnih mera za povećanje starosne dobi pri penzionisanju i/ili smanjenja odnosa prosečnih penzija i plata. Iako penzijske reforme mogu biti različitih formi i pristupa, u suštini se svode na kombinaciju povećanja efektivne dobi za penzionisanje ili smanjenje izdašnosti u vidu manjeg odnosa prosečnih penzija i plata.

Problemi nastaju ukoliko se neophodne mere penzijske reforme konstantno odlažu, čime se finansijske ravnoteže akumuliraju i dovode do rasta javnog duga. Srbija spada u red zemalja koje su uspešno stabilizovale penzijske rashode u srednjem i dugom roku. Sa druge strane, očigledno povećanje penzijskih rashoda u Sloveniji, Češkoj i naročito Mađarskoj sugeriše da će ove zemlje morati da sprovedu odlučne i bolne mere penzijskih reformi u narednom periodu kako bi izbegle finansijsku destabilizaciju u budućnosti, pokazuje dugoročna projekcija penzijskog sistema Srbije od 2025. do 2070. godine koju je radio Fiskalni savet.

Nekontrolisano povećanje penzijskih rashoda posledično vodi ka nekontrolisanom povećanju penzijskih deficita.

Očekivano smanjenje odnosa penzija i plata u Srbiji je uporedivo sa drugim evropskim državama koje su uspešno stabilizovale penzijske rashode. Možemo primetiti da se u nekim zemljama, poput Slovenije, Češke ili Mađarske, odnos penzija i plata ne smanjuje u srednjem i dugom roku. Međutim, druga strana ove medalje je nekontrolisano povećanje rashoda za penzije u ovim zemljama koje izvesno neće biti održivo i zahtevaće mere penzijskih reformi u vidu povećanja starosne dobi i/ili smanjenja odnosa penzija i plata.

Među zemljama čiji se penzijski sistemi mogu smatrati finansijski stabilizovanim, poput Srbije, Bugarske ili Nemačke, možemo primeti da se u Srbiji zapravo projektuje najskromnije smanjenje odnosa prosečnih penzija i plata. Projekcije za Srbiju su naročito povoljne u srednjem roku, kada se očekuje minimalno smanjenje ovog odnosa zbog ranije opisanih pozitivnih očekivanja na tržištu rada.

Kao što smo se uverili, automatski makroekonomski stabilizator u okviru proširene švajcarske formule za usklađivanje penzija je u stanju da uspešno finansijski stabilizuje penzijski sistem u srednjem i dugom roku. Sa stanovišta socijalne adekvatnosti, očekuje se kontinuirano povećanje penzija u realnom iznosu.

Ako se vrednost penzija posmatra relativno u odnosu na iznos zarada, očekuje se smanjenje ovog odnosa tokom čitavog projekcionog perioda. Smanjenje će biti relativno ograničeno u srednjem roku i izraženije u dugom roku. Međutim, i u dugom roku, očekivano smanjenje odnosa penzija i plata u Srbiji može se smatrati uporedivim sa drugim evropskim državama koje su, poput Srbije, uspešno finansijski stabilizovale svoje penzijske sisteme.