Princ Vilijam prodaje petinu kraljevskog imanja

Vojvodstvo od Kornvola, koje prestolonasledniku Velike Britanije obezbeđuje privatan godišnji prihod od preko 20 miliona funti, rasprodaće petinu svoje imovine u narednih deset godina, piše Bi-Bi-Si.

Kako je prvi preneo Tajms, planirano je da se na ovaj način prikupi 500 miliona funti, koje će biti direktno investirane u lokalne zajednice, sa posebnim akcentom na pristupačne stanove i ekološke projekte.

Ova kraljevska imovinska imperija prostire se u 19 okruga i tradicionalno pripada nasledniku trona. Međutim, u poslednje vreme raste pritisak javnosti da kruna pokaže veći društveni uticaj i modernizuje svoje poslovanje.

„Mi nismo tradicionalni zemljoposednici, želimo da budemo više od toga. Možemo da uradimo mnogo toga dobrog. Trudim se da mi prioritet budu stvari koje će poboljšati živote ljudi u tim oblastima“, izjavio je princ Vilijam.

Ovakav potez ipak je naišao i na oštre kritike. Norman Bejker, bivši ministar u Ministarstvu unutrašnjih poslova i poznati kritičar kraljevskih finansija, opisao je vojvodstvo kao „kraljevsku slot mašinu“.

„On samo povuče ručicu i svaki put dobije džekpot“, slikovit je bio Bejker, dodajući da prelazak na stanogradnju neće osiromašiti dvor. „Više kuća znači više stanara, a više stanara donosi veći prihod”, dodao je.

Prema novoj strategiji, vojvodstvo će se fokusirati na pet ključnih oblasti u kojima poseduje zemlju: Bat, Kornvol, Dartmur, ostrva Sili i Kenington u južnom Londonu. Iako koreni ovog vojvodstva sežu u srednjovekovno, feudalno doba, kruna već neko vreme pokušava da promeni imidž, stavljajući u prvi plan društvenu korist i zaštitu životne sredine.

Izvršni direktor Vil Baks naglasio je da bi vojvodstvo trebalo da postoji kako bi ostvarilo pozitivan uticaj, naročito u zajednicama gde može da napravi najveću razliku. U prilog tome govori i projekat princa Vilijama za borbu protiv beskućništva pod nazivom „Houmvards“, kao i plan da vojvodstvo do 2040. godine izgradi dodatnih 12.000 domova. Oko trećine ovih objekata biće socijalni stanovi, u koje će biti uloženo 161 milion funti.

Zaokret u kraljevskim finansijama pod pritiskom javnosti

Pored stambenog pitanja, planirano je 123 miliona funti za radna mesta i podsticanje zapošljavanja u ruralnim sredinama, kao i podrška obnovljivim izvorima energije. To uključuje i postavljanje solarnih panela na krovovima u jugozapadnoj Engleskoj, sa ciljem da se proizvede dovoljno struje za 40.000 domaćinstava. Dodatnih 20 miliona funti biće izdvojeno za ekološke programe i smanjenje emisije štetnih gasova, uključujući obnovu tresetišta i očuvanje biodiverziteta na kraljevskim posedima.

Ovaj nagli zaokret u vođenju finansija dolazi u trenutku kada raste ogroman pritisak javnosti za veću transparentnost kraljevskog novca. Zahtevi za finansijskom otvorenošću, naročito kada je reč o nekretninama, postali su glasniji nakon skandala u čijem se centru našao Endru Mauntbaten-Vindzor.

Državni budžet namenjen kraljevskom domaćinstvu – takozvani Soverejn Grant – trenutno je pod revizijom i, prvi put od njegovog uvođenja 2012. godine, verovatno će biti smanjen. Ovaj budžet je dostigao rekordan nivo od skoro 138 miliona funti godišnje kako bi se pokrili troškovi renoviranja Bakingemske palate, ali se očekuje njegovo smanjenje već sledeće godine.

Uprkos ovom jednokratnom rezu, Ministarstvo finansija je nagovestilo da će zadržati pravilo koje omogućava da budžet u narednim godinama raste, ali da ne može da padne ispod utvrđenog nivoa, što će zavisiti od odobrenja poslanika u parlamentu.

U senci ovih promena nalazi se i biografija Endrua Lounija pod nazivom „Pravo na titulu“, koja se ove nedelje ponovo objavljuje sa novim optužbama o skandalu oko Endrua Mauntbaten-Vindzora. Louni ističe da je upravo ovaj skandal naterao kraljevsku porodicu da shvati da mora biti otvorenija kada je reč o prihodima.

„Oduševljen sam ovim prvim korakom, koji je nesumnjivo izazvan nedavnim kritikama na račun kraljevskih privilegija i transparentnosti. Nadam se da će u budućnosti biti još otvoreniji u pogledu svojih finansija i arhiva“, zaključio je Louni.