Svedočenja o stradanju Srba moraju biti sačuvana

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Memorijalni centar Republike Srpske predstavio je najveću bazu snimljenih svedočanstava o stradanju srpskog naroda na prostoru bivše Jugoslavije, koja sadrži 1.500 video-svedočenja o ratnim tragedijama i sudbinama porodica žrtava. U bazi se nalaze svedočanstva članova porodica poginulih i nestalih civila i boraca iz Odbrambeno-otadžbinskog rata, ali i svih onih koji svojim životnim iskustvom svedoče o stradanju i borbi srpskog naroda. Obuhvaćena su svedočenja sa prostora Srpske, BiH i Srbije, posebno sa Kosova i Metohije, iz nekadašnje Republike Srpske Krajine i Hrvatske, kao i svedočanstva o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata.

Zbornik svedočanstava predstavljen je na svečanoj akademiji Memorijalnog centra RS u Banskom dvoru u Banjaluci, kojoj su, pored najviših zvaničnika Republike Srpske, prisustvovali i predstavnici Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

Dušan Kostadinović, otac poginulog borca Vojske Republike Srpske Velibora, rekao je u obraćanju da je njegov sin prvenac bio junak. „U refrenu jedne svoje pesme zamolio sam preblagog Gospoda, a on je uslišio moju molitvu kada sam zamolio: ’O preblagi Bože, podari mi razum, da mogu za njih pisati i bdeti, da duše njihove nikad nisu same’”, naveo je Kostadinović.

Predsednik RS Siniša Karan izjavio je da su svedočanstva sabrana u bazi glas srpskog naroda i da više od 1.500 snimljenih svedočenja predstavlja jedinstvenu i neprocenjivu riznicu istine.

Karan je naveo da su tu sabrane reči majki i očeva koji još traže svoje sinove, reči dece koja su odrastala bez najmilijih, kao i svedočenja boraca i civila, dodajući da je Memorijalni centar mesto gde će istina ostati sačuvana za buduće generacije.

Direktor Memorijalnog centra RS Denis Bojić istakao je da ova baza predstavlja jedan od glavnih nacionalnih projekata u oblasti kulture pamćenja, sa potencijalom da postane ključna referentna tačka za naučna istraživanja, obrazovne procese i javnu upotrebu istorijskog znanja.

„Projekat prevazilazi okvire matičnog prostora i predstavlja trajni doprinos celokupnom srpskom narodu i očuvanju istorijskog pamćenja i identiteta Srba”, rekao je Bojić.

„Baza Memorijalnog centra jeste jedinstven epicentar društvenog, naučnog i institucionalnog saznanja o stradanju srpskog naroda kroz snimljena svedočanstva članova porodica poginulih i nestalih civila i vojnika”, istakao je Bojić.

Predsednik SNSD-a Milorad Dodik izrazio je zahvalnost porodicama stradalih koji su smogli snagu da ponovo svedoče o strahotama koje su doživeli. Dodik je najavio da će za nekoliko dana, uz dogovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, biti održana sednica Koordinacionog tela za izgradnju spomen-područja Donja Gradina. On je istakao da će institucije Srpske i Srbije sarađivati po pitanju stradanja srpskog naroda.

„To je jedinstvena istina koja mora biti sačuvana”, poručio je Dodik.

Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović ocenila je da je memorijalni i dokumentacioni centar – lični, porodični i istorijski podsetnik.

„Sa posebnom zahvalnošću treba posmatrati entuzijazam mladih koji su, otvarajući vrata prošlosti, u stvari otvorili i vrata budućnosti. Ova teška svedočanstva svima daju obavezu da razumeju da je Republika Srpska njihova jedina kuća”, navela je ona.

Predsednik Narodne skupštine RS Nenad Stevandić rekao je da smo „istoriju stvarali glavama i krvlju, a suzama pišemo budućnost tako što nećemo da zaboravimo i nećemo da se predamo”.

Premijer Republike Srpske Savo Minić poručio je da će Vlada uvek podržavati dokumentovanje svedočanstava o stradanju srpskog naroda. „Ovo što radi Memorijalni centar i svi mi zajedno - u kamen klešemo istinu i istoriju”, istakao je Minić.

Predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih boraca i nestalih civila Isidora Graorac naglasila je da su porodice žrtava trajnim beleženjem svojih svedočanstava ostavile zapis o svemu kroz šta su prolazile. „Svaka porodica koja je ostavila svedočenje u Banjaluci, Srpcu, Brodu, Novom Gradu, Doboju, Derventi, Bijeljini, Zvorniku, Bratuncu, Srebrenici, Istočnom Sarajevu, Nevesinju, Mrkonjić Gradu i drugim mestima želi da se čuje glas onih koji su preživeli o onima koji nisu, te da kroz njihove sudbine shvatimo strašne posledice rata”, rekla je Graorčeva na svečanoj akademiji Memorijalnog centra RS.