Siner ponovo na poslednjoj prepreci

Dok su mnogi čekali žreb za Rolan Garos s dozom strepnje, Pariz je ponovo Novaku Đokoviću nacrtao put koji izgleda kao scenario za još jednu legendarnu priču. Nije to lak put i nema lakih protivnika, ali možda je baš to ono što Srbina najviše pokreće – trenutak kad ga otpišu, kad kažu da više nije favorit, kad svi gledaju ka mlađima, dok je on još tu, s čvrstom verom da ima još mnogo toga da pokaže i odlučan da se bori za najveće trofeje.

Prvo kolo donosi eksplozivnog Francuza Đovanija Mpečija Perikarda, momka s jednim od najjačih servisa na ATP turu i igrača kojeg domaća publika može da ponese do velikog trijumfa. Novak je, međutim, kroz karijeru bezbroj puta pokazao da zna kako da utiša stadion i buru preokrene u svoju korist.

Drugo kolo protiv kvalifikanta ili Valentana Roaje, potencijalno može da bude zamka, takvi protivnici igraju bez pritiska, rasterećeno, s željom da naprave senzaciju. Kad se, ipak, igra na tri dobijena seta, iskustvo i mentalna snaga često prave razliku, a tu je Đoković i dalje bez premca.

Treće kolo donosi sudar generacija – zvezda u usponu Žoao Fonseka ili talentovani Dino Prižmić. Brazilac predstavlja novu tenisku revoluciju, mladost, energiju, hrabrost, dok je Hrvat već pokazao da ima gard velikog igrača. Upravo ovakvi mečevi često probude staru Novakovu vatru, jer ne igra samo protiv rivala, već protiv vremena, očekivanja i narativa da dolazi nova era.

A onda kreće prava bitka. U osmini finala potencijalni duel sa Tomijem Polom ili Kasperom Rudom. Amerikanac je neugodan, brz i agresivan, a Norvežanin specijalista za šljaku i čovek koji zna kako se igraju velike pariske nedelje.

Četvrtfinale bi moglo da donese maratonce poput Aleksa de Minora ili mladog Jakuba Menšika, jednog od naslednika nove generacije.

Polufinale protiv Aleksandra Zvereva, meč koji najavljuje puno tenzija, snage i psihologije. Finale bi donelo pravi klasik i najveći izazov današnjeg tenisa – duel protiv Janika Sinera, novi broj jedan protiv čoveka koji je godinama vladao sportom. Budućnost protiv večnosti.

I upravo zato ova priča ima posebnu težinu. Da, srpski teniser se duže vreme muči s formom. Bilo je oscilacija, poraza na koje publika nije navikla, pitanja da li je telo i dalje spremno za najveće bitke. Delovalo je ponekad da ritam više nije isti, ali postoji nešto što teniski svet prečesto zaboravlja – Novak Đoković nikada nije bio samo forma, on je mentalitet.

Koliko puta su rekli da je kraj posle povreda, izgubljenih finala, smene generacija, perioda bez titula... I gotovo svaki put je podigao pehar baš onda kad su drugi već krenuli da pišu oproštajne tekstove. To rade samo najveći.

Rolan Garos za Novaka nikada nije bio samo turnir. Pariz je mesto najvećih iskušenja i najvećih vaskrsenja, tu je padao, ustajao, rušio Rafaela Nadala, tu je osvajao nemoguće.

Možda baš zato ovaj žreb ne treba gledati kao prepreku, već kao filmski scenario za još jednu legendu. Jer, 25. grend slem ne bi ni trebalo da dođe lako. Ako se desi – moraće da bude epski, protiv mladih lavova, favorita, vremena, protiv svih koji veruju da je era završena. A kada je Đoković najopasniji? Upravo tada kad ga otpišu.

Kecmanović i Međedović na startu s nezgodnim rivalima

Uz Novaka Đokovića na drugom grend slemu u sezoni biće Miomir Kecmanović i Hamad Međedović.

Drugi reket Srbije u prvom kolu će igrati protiv Mađara Fabijana Marožana, dok će naš treći predstavnik odmeriti snage s Janikom Hanfanom iz Nemačke.