Синер поново на последњој препреци

Док су многи чекали жреб за Ролан Гарос с дозом стрепње, Париз је поново Новаку Ђоковићу нацртао пут који изгледа као сценарио за још једну легендарну причу. Није то лак пут и нема лаких противника, али можда је баш то оно што Србина највише покреће – тренутак кад га отпишу, кад кажу да више није фаворит, кад сви гледају ка млађима, док је он још ту, с чврстом вером да има још много тога да покаже и одлучан да се бори за највеће трофеје.

Прво коло доноси експлозивног Француза Ђованија Мпечија Перикарда, момка с једним од најјачих сервиса на АТП туру и играча којег домаћа публика може да понесе до великог тријумфа. Новак је, међутим, кроз каријеру безброј пута показао да зна како да утиша стадион и буру преокрене у своју корист.

Друго коло против квалификанта или Валентана Роаје, потенцијално може да буде замка, такви противници играју без притиска, растерећено, с жељом да направе сензацију. Кад се, ипак, игра на три добијена сета, искуство и ментална снага често праве разлику, а ту је Ђоковић и даље без премца.

Треће коло доноси судар генерација – звезда у успону Жоао Фонсека или талентовани Дино Прижмић. Бразилац представља нову тениску револуцију, младост, енергију, храброст, док је Хрват већ показао да има гард великог играча. Управо овакви мечеви често пробуде стару Новакову ватру, јер не игра само против ривала, већ против времена, очекивања и наратива да долази нова ера.

А онда креће права битка. У осмини финала потенцијални дуел са Томијем Полом или Каспером Рудом. Американац је неугодан, брз и агресиван, а Норвежанин специјалиста за шљаку и човек који зна како се играју велике париске недеље.

Четвртфинале би могло да донесе маратонце попут Алекса де Минора или младог Јакуба Меншика, једног од наследника нове генерације.

Полуфинале против Александра Зверева, меч који најављује пуно тензија, снаге и психологије. Финале би донело прави класик и највећи изазов данашњег тениса – дуел против Јаника Синера, нови број један против човека који је годинама владао спортом. Будућност против вечности.

И управо зато ова прича има посебну тежину. Да, српски тенисер се дуже време мучи с формом. Било је осцилација, пораза на које публика није навикла, питања да ли је тело и даље спремно за највеће битке. Деловало је понекад да ритам више није исти, али постоји нешто што тениски свет пречесто заборавља – Новак Ђоковић никада није био само форма, он је менталитет.

Колико пута су рекли да је крај после повреда, изгубљених финала, смене генерација, периода без титула... И готово сваки пут је подигао пехар баш онда кад су други већ кренули да пишу опроштајне текстове. То раде само највећи.

Ролан Гарос за Новака никада није био само турнир. Париз је место највећих искушења и највећих васкрсења, ту је падао, устајао, рушио Рафаела Надала, ту је освајао немогуће.

Можда баш зато овај жреб не треба гледати као препреку, већ као филмски сценарио за још једну легенду. Јер, 25. гренд слем не би ни требало да дође лако. Ако се деси – мораће да буде епски, против младих лавова, фаворита, времена, против свих који верују да је ера завршена. А када је Ђоковић најопаснији? Управо тада кад га отпишу.

Кецмановић и Међедовић на старту с незгодним ривалима

Уз Новака Ђоковића на другом гренд слему у сезони биће Миомир Кецмановић и Хамад Међедовић.

Други рекет Србије у првом колу ће играти против Мађара Фабијана Марожана, док ће наш трећи представник одмерити снаге с Јаником Ханфаном из Немачке.