Katastar „zagubio” 165 hektara niškog aerodroma

Niš – Činilo se da je sve spremno za izgradnju kargo centra na niškom aerodromu „Konstantin Veliki”: potpisani su svi ugovori i protokoli sa ulagačem, austrijskom firmom „Ejmaks”, saopšteno je i da se radi o investiciji vrednoj 60 miliona evra. Ali, sve lako može da padne u vodu, jer se ispostavilo da Niš nema – aerodrom, odnosno da grad nije njegov vlasnik!

Zemljište površine od oko 165 hektara, na kojem je niški civilni aerodrom, bilo je do 2002. vlasništvo SR Jugoslavije. Savezna vlada je pre sedam godina prebacila građevinsko zemljište na kojem je aerodrom u vlasništvo Srbije, a potom je republička vlada svojom uredbom tu parcelu dala na korišćenje gradu Nišu. No, katastarska služba, koja je u sklopu Republičkog geodetskog zavoda Srbije, nije izvršila prenos pomenutih 165 hektara na grad. Rukovodstvo Niša bezuspešno je pokušavalo da razreši ovaj problem, što u katastru, što u Geodetskom zavodu, a ponajviše u republičkoj Direkciji za imovinu.

Ovih dana je i austrijski „Ejmaks” zatražio da zemljište na kojem bi trebalo da bude kargo centar ima vlasnika, da to budu Niš i njegov aerodrom. Jer, sa gradom je i potpisan ugovor o izgradnji.

– Obraćamo se više od pola godine najvišim državnim funkcionerima, premijeru Mirku Cvetkoviću i ministru za prostorno planiranje Oliveru Duliću jer je u ingerenciji njegovog ministarstva i Republički geodetski zavod, a u sklopu zavoda i katastar, od Direkcije za imovinu tražimo da realizuje odluku srpske vlade... I pored intervencija premijera i resornog ministra, problem nije pomeren sa mrtve tačke. Došli smo dotle da je ugrožen projekat koji je, u perspektivi, trebalo da privuče i druge investitore. Trenutno je neizvesno hoće li izgradnja kargo centra, kako insistiraju u „Ejmaksu”, početi u aprilu, da li će biti otvoreno 500, možda i više, novih radnih mesta i hoće li JP Aerodrom konačno početi da radi i zarađuje – upozorava gradonačelnik Miloš Simonović.

U gradskom rukovodstvu Niša ističu da se u otežavanju ostvarenja jedne od najvećih investicija na jugu Srbije, ovdašnja birokratija pokazala mnogo „uspešnijom” od toliko često pominjane svetske ekonomske krize. April se neumitno približava i veliko je pitanje hoće li austrijski investitori imati još strpljenja i razumevanja za „ažurnost” službi koje ni posle sedam godina nisu realizovale odluku republičke vlade.

Toma Todorović