Banka američkog milijardera prevarila 30.000 ulagača

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 18. februara – Alen Stanford (58) novi je „junak” ovog doba – lokalnih i globalnih finansijskih košmara. Teksašanin – koji sa imovinom procenjenom na 2,2 milijarde dolara zauzima 205. mesto na „Forbsovoj” listi najbogatijih Amerikanaca – sada je pod istragom kao osumnjičeni za masovnu prevaru, koja bi mogla da ojadi njegovu klijentelu ne samo ovde i u omiljenoj mu karipskoj egzotici nego i širom sveta.

Kad je juče buljuk policajaca krenuo ka njegovom sedištu u Hjustonu, očevici su imali razloga da pomisle da je to akcija za zaštitu jedne od svetinja uspešnog poslovanja, ali… Interventna ekipa je delovala kao kaznena ekspedicija – zatvorila je i tu i druge Stanfordove ispostave do kojih je mogla da dopre, zamrzla im račune, uvela prinudnu upravu.

Specijalizovana američka agencija za berzanske i bankarske poslove tvrdi da je Stanford, s tandemom pomoćnika, obećanim previsokim kamatama primamio oko 30.000 ulagača iz 131 zemlje, što je uklopio u specifičnu „šemu” koja je njemu donela astronomski profit, dok je njih uvalila u opasnost da izgube povereni mu novac, čiji bi ukupni ugroženi iznos mogao da dostigne osam milijardi dolara.

Međunarodna drama je već danas počela na „maloj sceni”, karipske ostrvske državice Antigva i Barbuda, u čijoj je prestonici Sent Džonsu jedna od Stanfordovih filijala. Pred njom se jutros otegao red oko 600 ljudi, javlja se sa lica mesta, koji bi da povuku uloge posle uznemiravajućih vesti iz Teksasa.

Tamošnji premijer Boldvin Spenser je, prema Rojtersu, sunarodnicima (kojih je ukupno oko 85.000) poručio dve protivrečne stvari: da „nema razloga za paniku”, a da situacija „može biti katastrofalna”. Izgleda da se više poverovalo alarmantnom upozorenju nego apelu za spokoj.

Nije isključeno da se finansijski lom sada širi i na „oaze nedodirljivosti”. Antigva i Barbuda važi, naime, za deo karipskog „poreskog raja” gde biznismeni sa raznih krajeva planete izbegavaju dažbine u domovinama i na drugim poslovnim terenima. Potresi ovde i tamo se nadovezuju: Stanfordova naznačena malverzacija svedoči da se nastavlja lanac obmana i previda – od pada „piramidalne šeme” (slične Dafini i Jezdi) Bernarda Mejdofa vredne 50 milijardi dolara i kraha ili posrtanja giganata Volstrita u olakom baratanju kreditima, nekretninama i hipotekama (za šta se traži budžetska ispomoć veća od 1.000 milijardi dolara) do spoljnih „bogaza” za lični profit a na štetu ulagača pa i sistema u otadžbini. „Slučaj Stanford” je dodatno krcat i „klasikom” i „egzotikom” i neizvesnostima. Čak toliko da pričinjava popriličan napor i da se on donekle sistematizuje.

Ali, pokušajmo: 1. dotični se nametnuo kao „bitan faktor razvoja” tako da je u Antigvi i Barbudi proizveden u „viteza” i dobio, odlukom britanskog guvernera titulu „ser”, 2. Stanford poseduje, pored američkog, i državljanstvo Antigve i Barbude, 3. prebivalište ima i na Devičanskim ostrvima koja su „pridružena teritorija SAD”, 4. uložio je prošle godine – prema Centru za odgovornu politiku – 2,8 miliona dolara u vašingtonsko lobiranje, 5. dao je donacije, od 1989. do prošle godine, izbornim kandidatima dveju glavnih stranaka u iznosu od 2,4 miliona dolara pri čemu su najveće sume, prema „Hjuston kroniklu”, otišle demokrati sa Floride Bilu Nelsonu (45.900), republikancu Pitu Sešensu (41.375) i njegovom partijskom kolegi, poraženom predsedničkom kandidatu Džonu Mekejnu (28.150 dolara), 6. bio je finansijer sportskih nadmetanja – u kriketu, golfu i tenisu, 7. zasad se zvanično ne saopštava ni gde je Stanford, ni da li je uhapšen, ni da li je za njim raspisana poternica, ni za šta bi mogao da bude krivično gonjen…

Mogu se, na osnovu navedenog, izvući bar dva zaključka. Prvo, da će plan predsednika Baraka Obame za privredno-socijalnu stabilizaciju nailaziti na niz vanrednih izazova. I drugo, da će ovdašnje skandalizacije – poput karakterisanja milijardera Stanforda za varalicu – proizvoditi i nova međunarodna tumbanja.

M. Pantelić