I policija i pravosuđe ispituju „penzije”

Dobra ideja, da se na pravi način odaju zasluge onima koji su našu zemlju zadužili na sportskom borilištu, još nije pretočena u delo, bar ne onako kako je bila zamišljena. Uredba o nacionalnim sportskim priznanjima, posle niz pohvala i bar toliko kritika, uskoro bi trebalo da doživi svoju drugu „plastičnu operaciju”, ali je izvesno da i posle novog ulepšavanja neće svi biti zadovoljni.

Kao što smo najavili pre nekoliko dana, juče su se sreli predstavnici Udruženja trenera Srbije i Komisije za promenu Uredbe, osnovane po zamisli ministra omladine i sporta Snežane Samardžić-Marković.

Treneri pokušavaju da spreče da se njihovoj struci ukinu nacionalna sportska priznanja (kao kompenzacija bi bilo udvostručavanje jednokratnih premija za osvojene medalje na najvećim takmičenjima, odnosno da se tu izjednače sa sportistima), dok Komisija ima svoje argumente, među kojima je i niz zloupotreba Uredbe, koje su činili pojedini treneri. Događalo se da je i po nekoliko trenera, koji su „trenirali” jednog sportistu na različitim takmičenjima, podnosilo „valjanu dokumentaciju” za dobijanje doživotne mesečne naknade (raspon je od 34.000 do 102.000 dinara, od evropske bronze do olimpijskog zlata), a ima slučajeva i da su neki roditelji prijavljeni kao treneri, da bi na taj način došli do „penzije”.

Zbog toga je ministar omladine i sporta nedavno osnovala još jednu Komisiju, koja će se baviti ovim zloupotrebama, a u kojoj su i predstavnici policije i pravosuđa. Ujedno, i Udruženje trenera Srbije ističe da mu je veoma stalo da se razdvoji žito od kukolja, da se vidi ko i kako predlaže kandidate za nacionalna priznanja, ali i da se ona i dalje dodeljuju onima koji ih zasluže.

U najboljem slučaju, nova Uredba bi trebalo da ugleda svetlost dana do kraja marta.

-----------------------------------------------------------

Popović: Još čekam da se ispravi nepravda

Poznati bokserski menadžer Miroslav Popović, nekadašnji uspešni trener i selektor, javio nam se juče da bi se nadovezao na seriju naših tekstova o nacionalnim sportskim priznanjima. Kaže da pomno prati pokušaj Ministarstva omladine i sporta da stane na put zloupotrebama Uredbe o nacionalnim sportskim priznanjima, ali i ističe, mirnim tonom, da je ogorčen što „već godinu dana čeka da se reši njegov slučaj”…

– Primam mesečnu novčanu naknadu za svetsku bronzu, umesto da mi je uvažena olimpijska bronza iz Seula 1988, kada sam trenirao Damira Škara. Zbog toga gubim oko 17.000 dinara mesečno, ali više od toga smeta mi to što mi je još pre više od pola godine rečeno da je nadležna komisija pozitivno rešila moj slučaj i da ću uskoro dobiti ono što mi pripada, a ništa se nije promenilo. U martu će se navršiti godina otkako čekam da se ispravi ova greška. Ne tražim da mi se plaća za zlato Slobodana Kačara iz Moskve 1980, jer sam tada bio pomoćnik prvom treneru Brunu Hrastinskom, već za ono što sam zaslužio.

Popović, čiji su bokseri osvojili 13 medalja na najvećim takmičenjima (od toga po dve svetske i olimpijske), kaže da ima još oštećenih trenera, a pominje svog prijatelja Slobodana Lazića koji prima mesečnu naknadu za olimpijsku bronzu iz Los Anđelesa 1984. umesto za zlato s istih Igara (kada je Ante Josipović bez borbe u finalu stigao do titule, a Ivandera Holifilda u polufinalu diskvalifikovao naš sudija Novičić). Prema rezultatima, a shodno Uredbi, Popovića sleduje 68.000 dinara mesečno (trenutno 51.000) a Lazića 102.000 (trenutno 68.000).

Uprkos tome, Popović ipak zahvaljuje državi što je usvojila ovakvu Uredbu koja je dokaz brige i sportistima:

– Zahvalan sam državi, ali ne toliko zbog mene koliko zbog boksera koji su do skora bili na ivici gladi.