Francuska tek sad ukida zakon koji dozvoljava prodaju ljudi

Očekuje se da će francuska Narodna skupština usvojiti zakon kojim se ukida Kodeks Noar (Crni dekret), odluka iz 1685. godine kojom su robovi u kolonijama tretirani kao imovina.

To je propis koji je potpisao kralj Luj XIV radi regulisanja sistema ropstva u francuskim kolonijama. Iako je Francuska ukinula ropstvo 1848. godine, Kodeks Noar nikada nije formalno uklonjen iz pravnog poretka, što je izazvalo negodovanje javnosti poslednjih nedelja.

Predsednik Emanuel Makron je prošle nedelje rekao da 60 članova tog kodeksa nikada nije trebalo da preživi ukidanje ropstva u 19. veku.

„Ćutanje, čak i ravnodušnost, koju smo održavali skoro dva veka prema ovom Crnom kodeksu više nije propust. Postao je oblik uvrede“, rekao je Makron.

Kodeks Noar je definisao porobljene ljude kao pokretnu imovinu, dozvoljavao njihovu prodaju, fizičko kažnjavanje i sakaćenje, a njihovo svedočenje nije imalo pravnu težinu.

Poslanik Maks Matijasin iz Gvadalupea, potomak porobljenih ljudi i zagovornik ukidanja zakona, rekao je da je glasanje „način da se vrati dostojanstvo našim precima, da se vrati naša čovečnost“.

Međutim, nekoliko sagovornika smatra da formalno ukidanje ima prvenstveno simboličko značenje.

Francuska je deportovala oko 1,4 miliona Afrikanaca u trgovini robljem preko Atlantika, a njene najstarije prekomorske teritorije, uključujući Martinik, Gvadalupe, Francusku Gvajanu i Reinion, i danas su među najsiromašnijim delovima zemlje.

Kritičari upozoravaju da se ovim ne rešava duboko ukorenjeni rasizam i nejednakost.

„Pod maskom departmentalizacije, kolonijalni sistem je održavan“, rekao je Maks Reluzat, predsednik Udruženja za sećanje na ropstvo.