Kako preživeti razvod

„Dok sam gajila svoje četvoro dece, često sam se osećala kao pacijent ustanove za obolele od ’domaćičinog ludila’. Muž mi je bio prioritet, a ja sam bila pomoćno osoblje i radila u pozadini. Pišući roman ’Priča izgubljene žene’, koji se bavi problemima koji nastanu kada žena ostane bez muža, nije mi padalo na pamet da će se i meni desiti to isto i da ću, uskoro, ja biti ta izgubljena žena”, počela je Merion Mekgilvari svoju ispovest o raspadu braka. Za nju, razvod je došao prilično neočekivano. Muž joj je najavio kako će je ostaviti nekoliko meseci pre nego što je to zaista i učinio. Na proslavi Merioninog pedesetog rođendana pred gostima je rekao kako je ona „ljubav njegovog života”, a „onda je nestao, odnevši sa sobom faks-mašinu, jedini suvenir iz dvadesetpetogodišnjeg braka”, opisala je, u „Sandej tajmsu”, Mekgilvarijeva svoje iskustvo bračnog brodoloma.

U prvo vreme osećala se uništeno i usamljeno, ali polako se vremenom povratila. „Često mi se omakne da naglas pozovem svog muža kad god mi se desi nešto lepo ili ružno, ali, s druge strane, sviđa mi se što ležem sama u krevet. Volim da se budim sa sopstvenim mislima u glavi i volim slobodu koju mi brak nije dopuštao”, rekla je Merion i zaključila: „Još mi nedostaje onaj stari život. Nedavno, kada sam dobila rezultate nekih medicinskih testova koji su bili u redu, istrčala sam iz ordinacije sva srećna, a onda sam shvatila da nemam s kim da podelim svoju radost. Veoma je teško kad shvatite da sami morate da se nosite sa životom”.

Nešto radikalnija u svojim ocenama razvoda bila je još jedna nedavno razvedena dama, koja je istakla da je „razvod kao smrt, samo bez sahrane i groba”. Praveći poređenje između ove dve pojave, ona je kazala: „Kada je moj zet umro, sestri su svakodnevno dolazili u kuću želeći da podele tugu sa njom. Ali kad prolazite kroz razvod, toga nema”.

Sa druge strane, za neke žene razvod je najbolja stvar koja im se ikad dogodila. Oslobađanje od kućne tiranije, beg od lošeg seksa, nezavisnost... Ipak, u većini slučajeva osobe koje kroz to prolaze uglavnom osećaju usamljenost, strah, krivicu, bes, a i njihov ego je poljuljan. Sledi i suočavanje sa advokatima i parnica, što je posebna priča.

Tokom tog perioda pomoć je preko potrebna, ali, u većini slučajeva, osoba ne želi da opterećuje porodicu. Kome onda da se obrati? Stanovnicima Londona odnedavno pomaže posebna služba specijalizovana za podršku pri razvodu, piše Amanda Linč. Osnivač ove organizacije je Šarlota Fridman, koja je, pre nego što je postala psihoterapeut, 25 godina radila u sudu. Danas nudi podršku razvedenima, kroz individualnu ili grupnu terapiju sa najviše osam učesnika. Terapija koja se primenjuje bazirana je, između ostalog, i na Šarlotinom iskustvu sa sopstvenim razvodom.

„Grupna terapija je mesto gde se osećate sigurnije jer možete otvoreno da pričate o svim užasnim stvarima koje su vam se dogodile i koje osećate pri razvodu, a pri tom imate potpuno razumevanje i saosećanje ljudi koji prolaze kroz isto. Cilj terapije je da ojačam klijente da bi povratili samopouzdanje i ponovo preuzeli kontrolu nad svojim životom”, rekla je Fridmanova.
Neki članovi Šarlotinih grupa već su završili sa brakorazvodnom parnicom, a drugi su tek na početku mučnog puta. Neki su sami bili inicijatori razvoda, drugima se on jednostavno „obrušio” na glavu. U grupama nisu samo žene, oko petina onih koji su se obratili za pomoć su muškarci. Sajmon se priključio kada je video oglas na zidu lokalnog fitnes centra.

„Pomislio sam da bi bilo dobro da razmenim iskustvo sa ljudima koji su takođe prošli kroz isto”, kazao je ovaj četrdesettrogodišnji biznismen, koji je noći i noći proveo u svojoj kancelariji u vreći za spavanje, nakon što je napustio svoju suprugu: „Bio sam jedini muškarac na terapiji sa još tri žene koje su njihovi muževi napustili, ali one su me sasvim normalno prihvatile, bez osude. To mi je pomoglo da shvatim kako se i moja bivša oseća”.

Za razliku od medijskog i sudskog „krvoprolića” prilikom razvoda Pola Makartnija i Heder Mils, sve se više teži civilizovanijim i „mekšim” brakorazvodnim parnicama. Zbog toga se advokati obučavaju da savladaju nov metod neagresivnog razvoda.

„Nije vam potreban skup advokat da bi vam rekao kako da pri razvodu podelite zajedničke kompakt diskove i knjige”, rekao je Džems Piri, iz Partnerstva za porodično pravo, i objasnio da ljudi traže inteligentniji sistem rešavanja porodičnih konflikata.

„Odlučnost” je organizacija koja okuplja 5000 advokata specijalizovanih za neagresivan pristup porodičnom pravu. U okviru ovog programa pokreće se i serija radionica koje će se baviti temom roditeljstva za vreme i posle razvoda. Fridmanova planira da proširi svoje grupe za podršku po celoj Britaniji, a bivši polaznici terapija vodiće nove grupe. Jer, „u modernom društvu, gde se porodica rasipa, dobro je biti u grupi ljudi koji prolaze kroz slične probleme”, zaključila je Fridmanova.