Kokain na balkanskoj rasprodaji

Zapadna Afrika i Balkan postali su carstvo krijumčarenja južnoameričkog kokaina, navodi se u juče objavljenom izveštaju Međunarodnog odbora za kontrolu narkotika (INCB).

Cene narkotika i dalje će padati, tvrdi INCB, osim ako snabdevanje ne bude smanjeno. Najvažnije je, kaže Godse, da isporuke kokaina i ostalih vrsta droge budu prekinute i zaustavljene.

Izveštaj kaže da su glavni južnoamerički proizvođači kokaina, u Kolumbiji, Peruu i Boliviji odustali od svojih ustaljenih puteva krijumčarenja preko Kariba i u severnog Atlantika, da bi izbegli američke i britanske pomorske patrole.

Krijumčari ciljaju na zemlje sa „slabim strukturama vlada koje imaju ograničena ovlašćenja da se odbrane od trgovine drogom i njenih posledica kao što su korupcija i narkomanija”, upozorava INCB.

Balkan, tradicionalno korišćen za krijumčarenje heroina iz Avganistana i centralne Azije u zapadnu Evropu, sada je sve više put za snabdevanje Evrope kokainom.

Zalihe kokaina formiraju se u zapadnoj Africi odakle se krijumčari u Evropu, ili direktno ili preko Balkana, navodi se u izveštaju.

Evropa je drugo po veličini tržište kokaina u svetu. Krijumčarenje kokaina preko istočnoevropskih zemalja znatno se povećalo tokom proteklih nekoliko godina.

Ukupna količina kokaina zaplenjenog u istočnoj Evropi dramatično se povećala u 2007, prvenstveno zahvaljujući količini od 480 kg koju su otkrili makedonski carinski službenici, navodi se u izveštaju.

Žetva avganistanskog opijuma bila je manja 2008. zbog nastojanja međunarodne zajednice da ubedi uzgajivače da se preorijentišu na uzgajanje drugih useva, ali je i pored toga druga po veličini u svetu, stoji u izveštaju tela UN.

Iako je površina zasađena ovim usevom smanjena za jednu petinu, bolji prinosi pokazuju da je proizvodnja pala za samo šest odsto na 7.700 tona, za razliku od rekordnih 8.200 tona registrovanih u 2007. Posle više od sedam godina od američke invazije na Avganistan, ova zemlja i danas uzgaja preko 90 odsto svetske proizvodnje ilegalnog opijumskog maka, izvora heroina.

Loše obezbeđenje i korupcija najveće su prepreke u borbi protiv avganistanske trgovine drogom. Avganistanski zvaničnici trgovcima drogom dozvoljavaju da rade i ne kažnjavaju ih, a oni koji se ustreme na trgovinu opijumom rizikuju sopstveni život, stoji u izveštaju tela UN. Tako je prošle godine 78 zvaničnika koji su pokušavali da iskorene useve opijuma ubijeno, što je šest puta veći broj od onih likvidiranih u 2007.

Heroin dostupan na ilegalnim tržištima u Evropi potiče iz Avganistana, a ovde stiže duž jedne od dve glavne rute: balkanskim putem, ili takozvanim Putem svile, preko centralne Azije u Rusku Federaciju, a onda u evropske zemlje. Takozvani severni balkanski put prolazi kroz Tursku, Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Austriju i češće je korišćen tokom 2007. kada je zaplenjeno više od 2,5 tona heroina. Južni balkanski put, koji vodi kroz Grčku, Albaniju i Makedoniju do Italije mnogo je manje korišćen 2007. nego prethodnih godina.

Kako se navodi, ilegalno uzgajanje kanabisa registrovano je u mnogim zemljama zapadne Evrope (Nemačka), istočnoj i centralnoj Evropi (Albanija, Crna Gora, Moldavija, Srbija, Makedonija, Ukrajina). Kaže se da izveštaji iz Albanije ukazuju na to da se kanabis uzgaja na državnom zemljištu. Evropa je takođe region sa najvećim ilegalnim tržištem smole kanabisa.

Marihuana je droga koja se najviše koristi u Evropi – probalo ju je oko 71 milion ljudi između 15 i 64 godine, a oko sedam odsto je „travu“ ili „gandžu“, kako se naziva na ulici, koristilo tokom prošle godine.

Sanja Stijović

-----------------------------------------------

Sto godina kontrole

Za nekoliko meseci međunarodna zajednica proslaviće 100 godina međunarodne kontrole droge.

Pre sto godina supstance koje su danas pod međunarodnom kontrolom bile su korišćene bez ikakve kontrole. Upotreba opijata samo u Kini procenjivala se na više od 3.000 tona ekvivalentnih morfijumu, što je daleko više od današnje globalne potrošnje legalnih i ilegalnih droga.