Opasno mešanje alkohola i politike

Sklonost prema alkoholu spada među najveće prepreke za jednog političara u obavljanju odgovornih državnih poslova. Tako je doskorašnji ministar finansija Japana zbog „zaplitanja jezikom“ pred novinarima na prošlonedeljnom sastanku resornih ministara G-7 morao da podnese ostavku. Nekoliko svetskih državnika činilo je slične gafove u prošlosti, ali niko od njih nije otišao s dužnosti.

Šoiči Nakagava nije bio svestan da će ga obraćanje novinarima nakon sastanka ministara finansija sedam najrazvijenijih industrijskih država u Rimu prošle subote koštati posla i ugleda. Na video-snimku koji je ubrzo postao hit u svetu, vidi se kako ministar „nerazgovetno“ odgovara na pitanja novinara, dok se u izveštajima agencija navodi da je izgledalo kao da je „skoro zaspao”. Da stvar bude još gora, Nakagava je ishitreno odgovorio na pitanje upućeno guverneru nacionalne banke Japana koji je sedeo do njega. Na očigledan „nedostatak koncentracije“ šefa finansija druge ekonomije sveta svedoči i njegova izjava da je „Japan obećao pomoć Razvojnoj banci Azije u iznosu od milijardu dolara”, što nije tačno, primećuje londonski „Tajms”.

Nakon sletanja na tokijski aerodrom, ministra su dočekale kritike iz redova opozicije i javnosti da je „osramotio zemlju i poslao jasnu poruku u svet”. Odgovarajući na optužbe, Nakagava je događaj iz Rima objasnio kao „splet nesrećnih okolnosti”. Naime, ministar tvrdi da je uzimao lekove protiv prehlade, a da je pred susret sa novinarima popio „ne više od jedne čaše vina”, što je u sadejstvu sa lekovima „uticalo na njegovo ponašanje”. Ubrzo je shvatio da niko neće prihvatiti ovako jeftin izgovor, pogotovo nakon izjave bivšeg premijera Jošira Morija da Nakagava „voli da popije i da mora o tome da povede računa”.

Nepopularna vlada premijera Tara Asa suočava se sa najtežom recesijom još od 1974. godine, a „rimska epizoda“ njegovog ministra samo je uvećala nezadovoljstvo. Jedino razumno rešenje bila je momentalna Nakagavina ostavka usled „lošeg zdravstvenog stanja”, zbog postupka koji je „Tajms“ nazvao „nedopustivim mešanjem arogancije, naivnosti i alkoholizma sa ogromnom količinom moći”.

Neki političari posedovali su još veću količinu moći i zato „proporcionalno grešili”. Nekadašnji predsednik Ruske Federacije Boris Jeljcin ostaće upamćen po brojnim javnim nastupima u, kako se tada tvrdilo, alkoholisanom stanju. Danas se rado prepričava događaj iz 1994. godine, kada je tokom kratkog zadržavanja predsednika na aerodromu „Šanon“ u Irskoj premijer te zemlje obavešten da se Jeljcin „ne oseća dobro“ i da nije u stanju da izađe iz aviona kako bi se sastali.

I snimci američkih i francuskih predsednika takođe su „visoko kotirani”. Kada je 2005. godine američki šef države Džordž Buš izjavio da „ne vidi sličnosti između ratova u Iraku i Vijetnamu”, primetna je bila njegova usporena i nerazgovetna retorika, što je pripisano upotrebi alkohola. U sličnoj situaciji našao se i francuski lider Nikola Sarkozi, koji je nakon sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na samitu G-8 2007. godine, pred novinarima izgledao „kao da nije pio vodu”.

Jedan poslanik iz redova britanskih torijevaca ističe da su najbolji govori nastali nakon dobre večere i flaše crvenog vina, a u šali se mogu čuti komentari da je viski pomogao premijeru Vinstonu Čerčilu da ostvari pobedu u Drugom svetskom ratu.