Evropski suverenisti pod lupom Brisela

Zbog navodnog nepoštovanja vrednosti Evropske unije, krajnje desničarska nadnacionalna partija Evropa suverenih nacija (ESN) mogla bi uskoro da bude zabranjena. ESN, u okviru koje je najzvučnije ime Alternativa za Nemačku, nalazi se na meti nadzornog tela APPF, zaduženog za evropske političke stranke – i ono je već pokrenulo postupak. To bi moglo dovesti do toga da suverenistima bude oduzeto pravo na postojanje, kao i da izgubi finansijska sredstva, izvestio je briselski „Politiko”. Pored AfD-a, članice ESN-a su, između ostalih, i francuski Rekonkviste Erika Zemura, poljska Konfederacija, mađarska Naša domovina, češka Sloboda i direktna demokratija...

ESN ima ukupno 27 poslanika u Evropskom parlamentu. Ali evropske partije su pravno odvojene od poslaničkih grupacija parlamenta u Strazburu, pa su time posebni pravni subjekti. Zbog toga poslanička grupa ESN ne bi morala da strahuje od sankcija. Ipak, APPF, koji je zadužen za nadzor, dostavio je indikacije koje izazivaju sumnju u poštovanje vrednosti EU od strane te organizacije. Dokument od 300 strana, koji sadrži dostupne činjenice, stigao je u Evropsku komisiju. U njemu se navode sudske presude protiv pojedinih članica partije, kao i objave na društvenim mrežama sa antisemitskom i anti-LGBT retorikom. „Politiko” citira šefa tog tela Paskala Šonara, koji govori o „dokazima” protiv članica ESN-a. Među njima se, pored pomenutih, navode i pozivi na „reemigraciju” i prikazivanje homoseksualnosti kao pedofilije. Poseban fokus, kako se navodi, usmeren je na bugarsku partiju „Preporod”. Ona, prema navodima, otvoreno sarađuje sa partijom ruskog predsednika Vladimira Putina Jedinstvena Rusija. Takođe se tvrdi da stoji iza nasilnih protesta u Sofiji i napada na delegaciju EK u februaru 2025. godine.

AfD se takođe pominje u izveštaju nadzornog tela. Ukazuje se na klasifikaciju nemačke Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka, koja je 2025. godine partiju označila kao „dokazano ekstremno desničarsku”, iako je tu odluku blokirao Upravni sud u Kelnu. Prema sudu, i dalje postoji „snažna sumnja” u antiustavne tendencije unutar AfD-a, uključujući navode da se ljudi migrantskog porekla u okviru AfD-a smatraju građanima drugog reda.

„Ko huška protiv manjina, sarađuje sa neprijateljima Evrope i podstiče rasizam, ne sme biti nagrađen javnim novcem”, izjavio je evroparlamentarac Zelenih Danijel Frojnd, osvrćući se na to što su sredstva odobrena ESN-u u 2026. godini iznosila, prema podacima EP, oko dva miliona evra. I kopredsednik poslaničke grupe Levice u Evropskom parlamentu Martin Širdevan pozvao je na uskraćivanje finansiranja.

S druge strane, Dora Duro, zamenica lidera mađarskog pokreta Naša domovina, reagovala je na istragu u objavi na „Fejsbuku”, ocenjujući je kao „napad”. Prema njenim rečima, optužbe protiv ESN-a predstavljaju deo već uobičajenog obrasca „etiketa” koje se, kako tvrdi, sve češće koriste protiv nacionalističkih partija širom Evrope. Sličan narativ prisutan je i u AfD-u, koji već duže vreme upozorava na ono što vidi kao sistemske političko-pravne pritiske u Nemačkoj. Iz tog ugla, slučaj ESN-a uklapa se u širu zabrinutost da bi pravni i institucionalni mehanizmi mogli biti korišćeni kao sredstvo političke eliminacije. Kao ilustraciju tog rizika, stranka podseća na sudbine ranijih konzervativnih formacija u Nemačkoj – Republikanske stranke iz osamdesetih i Saveza slobodnih građana (BFB) s početka 21. veka – koje su godinama bile pod sličnim pritiskom i označavane kao ekstremističke. Republikanci su čak dobili sve procese pred sudovima i dokaz da su protivzakonito procesuirani. Ali – to je bilo posle 10 godina klevete, kad je stranka već bila politički uništena i nije igrala nikakvu ulogu.

Ukoliko postupak protiv ENS-a bude uspešan, ovaj slučaj bi postao presedan, jer je ojačani okvir EU koji reguliše evropske političke stranke u potpunosti stupio na snagu tek nedavno, krajem 2025. godine. To bi takođe moglo omogućiti APPF-u da pokrene slične postupke protiv drugih desničarskih evropskih stranačkih saveza sa antiimigracionim stavovima, uključujući Patriote za Evropu (PfE), čiji je jedan od osnivača 2024. godine bio bivši mađarski premijer Viktor Orban. Kritičari stoga ovaj potez vide kao novorazvijeno institucionalno sredstvo protiv antiestablišmentskih snaga na nivou EU.