Srbija postaje prepoznatljiva po bagremovom medu

Na evropskom tržištu Srbija je prepoznatljiva, pre svega, po kvalitetnom sortnom bagremovom medu sa visokim procentom polena bagrema. Upravo taj kvalitet, domaći med izdvaja u odnosu na konkurenciju iz pojedinih evropskih zemalja, izjavio je predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

– Italija, verovatno zbog geografskih faktora, ne može da proizvede bagremov med sa visokim procentom polena bagrema. Zbog toga su čak i zakonski smanjili minimalni udeo polena na 15 odsto, dok u Srbiji med, da bi nosio oznaku bagremovog, mora da sadrži najmanje 20 odsto polenovih zrna bagrema – izjavio je Živadinović za „Biznis.rs”.

Kako dodaje, italijanski proizvođači često kupuju srpski med i mešaju ga sa svojim kako bi postigli potreban kvalitet. Istovremeno, pčelarski sektor se suočava sa sve većim problemom falsifikata, koji obaraju cene i stvaraju nelojalnu konkurenciju.

„Falsifikati obaraju otkupne cene i stvaraju nelojalnu konkurenciju. To nije problem samo Srbije, već cele Evrope”, upozorava Živadinović.

On ocenjuje da je odgovor evropskih institucija na ovaj problem i dalje spor. Formirana je radna grupa „Hani platform”, ali, kako navodi, konkretni zaključci i mere još izostaju. Zbog toga pčelari u više evropskih zemalja odustaju od proizvodnje ili smanjuju broj košnica.

Kao primere tržišta koja su uspela da očuvaju domaće pčelarstvo, Živadinović navodi Nemačku, Sloveniju, Austriju i Švajcarsku, gde potrošači imaju veliko poverenje u lokalni med, a prodaja „na kućnom pragu” ima važnu ulogu.

Proizvodnja meda u Srbiji značajno varira od godine do godine. Prema podacima SPOS-a, u zavisnosti od vremenskih uslova i prinosa, kreće se od oko 3.000 do 12.000 tona godišnje, dok se izvoz uglavnom kreće između 1.700 i 3.300 tona.

Članovi SPOS-a su 2025. godine proizveli 1.905 tona meda, dok se ukupna proizvodnja na nivou Srbije procenjuje na oko 3.000 tona. Prošlogodišnji rezultati bili su znatno slabiji zbog izmrzavanja bagrema i masovnog uginuća pčela, što je ozbiljno pogodilo domaće pčelare i smanjilo prinose.

Govoreći o ovoj sezoni, Živadinović kaže da je godina za pčelare u Srbiji počela dobro, ali da su tokom cvetanja bagrema usledile kiše i hladno vreme. Ipak, bagrem je, uprkos nepovoljnim uslovima, solidno medio u delovima zemlje gde nije bilo ranog izmrzavanja.

– U zavisnosti od dela Srbije, negde su rezultati odlični, a negde ispod proseka. Situacija je šarenolika i u ovom trenutku je teško napraviti presek. To ćemo znati za nekih dvadesetak dana, kada pčelari završe selidbe košnica na veće nadmorske visine– zaključuje Živadinović.