Dvanaest veličanstvenih u ringu

U vreme bivše Jugoslavije, bokseri su bili istinski ponos nacije, sportisti na koje se nekadašnja zajednička država oslanjala u punom kapacitetu, posebno u međunarodnim okvirima. Veliki šampioni ringa obeležili su jednu sportsku epohu, postavili reklo bi se nedostižne standarde za mnoge buduće generacije. Ostavili su snažan pečat i savršeno svedočanstvo da se svaki trud i veliki rad na kraju isplate. Početkom ovog veka izabrani su najbolji bokseri Jugoslavije za prošli vek. Merilo su bili rezultati, odnosno medalje na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim šampionatima. Zanimljivo je da je među 12 veličanstvenih u ringu najviše medalja osvojio Mirko Puzović, koji ipak ne krije da ima i boljih i uspešnijih od njega.

„Iskreno, olimpijsku medalju sam osvojio u Los Anđelesu (bronza) 1984. godine kada su letnje igre bojkotovali sportisti sa Kube, SSSR-a, Istočne Nemačke, Bugarske. Konkurencija nije bilo tako jaka kao recimo u Montrealu osam godina ranije, kada je Tadija Kačar osvojio srebro. Naravno, Mate Parlov je osvojio sve što se osvojiti može. Tu je na neki način „mrtva trka” ko je najbolji“, iskren je Puzović.

Bokseri se slažu da je Tadija Kačar jedan od retkih koji je osvajao medalje na svim velikim međunarodnim prvenstvima.

„Na svetskom prvenstvu 1974. godine pobedio sam Kubanca Rolanda Garbea, do tada neprikosnovenog u ringu. Pobedio sam ga i dve godine kasnije na Olimpijadi u Montrealu. Medalju sam osvojio i u Beogradu na BAPS-u 1978. godine, jedan sam od retkih boksera koji ima medalju sa evropskog prvenstva u omladinskoj i seniorskoj konkurenciji. Na kraju, medalje su merilo svega“, ističe Tadija Kačar.

Nosioci projekta nazvanog: „Da se ne zaboravi” bili su Dragan Petrovski i Dragan Filipović. Na toj listi 12 veličanstvenih nalaze se sledeći bokserski šampioni: do 48 kg Dragan Živanović, do 51 kg Redžep Redžepovski, do 54 kg Sami Buzoli, do 57 kg Bratislav Ristić, do 60 kg Ace Rusevski, do 64 kg Mirko Puzović, do 67 kg Miodrag Perunović, do 71 kg Tadija Kačar, do 75 kg Dragoslav Jakovljević, do 81 kg Mate Parlov, do 91 kg Dragomir Vujković i preko 91. kilograma Azis Salihu.

Zanimljivo je da na listi najboljih jugoslovenskih boksera nema Slobodana Kačara olimpijskog pobednika iz Moskve i svetskog profesionalnog prvaka iz Pezara. Takođe, nema ni Antona Josipovića osvajača olimpijskog zlata iz Los Anđelesa. Živorada Jelisijevića, Svetomira Belića. Nema ni Vukašina Dobrašinovića, Milivoja Labudovića. A to su nekada bili veliki šampioni, koji su ostavili „krv i znoj” u ringu za dobrobit jugoslovenskog boksa. Zato današnje generacije naših mladih boksera imaju pretežak zadatak, da dostignu sportske visine svojih prethodnika. Jer, od ovih dvanaest najboljih, njih sedmorica su osvajali olimpijska odličja. Redžep Redžepovski, Ace Rusevski, Mirko Puzović, Tadija Kačar, Slobodan Kačar, Mate Parlov i Ante Josipović. I to sve pod dirigentskom palicom čika Bruna Hrastinskog i legendarnog selektora i nekadašnjeg urednika i novinara u „Sportu” – „Tome Hladnog”.

Pet najboljih po republikama

Bokseri su među sobom izabrali najbolje po republikama. Tako je za prvog boksera Makedonije bez premca izabran Ace Rusevski. Prva pesnica Crne Gore je Miodrag Perunović, a legendarni Marjan Beneš izabran je za najuspešnijeg boksera Bosne i Hercegovine. Mate Parlov nije imao ozbiljnog protivkandidata u Hrvatskoj. Za najuspešnijeg boksera izabran je Tadija Kačar.