Građevinske skele – veliki rizik za radnike

Sa porastom broja gradilišta u Beogradu, poslednjih godina učestale su i nesreće u kojima su povređeni radnici ali i prolaznici. Samo u proteklih desetak dana četvorica radnika, na tri gradilišta u prestonici zadobila su teže povrede zbog pada sa skele. Uprkos Zakonu o zaštiti na radu, po kojem su dužni da u elaborat o uređenju gradilišta unesu nacrt o postavljanju

skele, građevinski preduzimači često se oglušuju o primenu obaveznih mera bezbednosti.

– Nesigurna gazišta i platforme za stajanje, kao i nedostatak zaštitne ograde, najčešći su uzrok padova. Valjano pričvršćivanje skele za objekat jednako je važno, a pre postavljanja moraju se uraditi statički proračuni stabilnosti i visine do koje ovakva konstrukcija može da „ide” – kaže Svetlana Bojanić iz preduzeća „MB kompani”, koje se bavi iznajmljivanjem ramovskih skela.

Propadanje kroz podlogu uglavnom se dešava ako ona nije vezana za konstrukciju. Nemarni preduzimači često u tu svrhu koriste samo drvene daske, nedovoljno stabilne za radnike koji nose teret i izazivaju vibracijeprilikom obavljanja poslova.

– Zaštitna ograda na skeli mora biti visoka najmanje metar, a vodoravne prečke koje je čine, ne smeju biti razmaknute više od 35 centimetara. Zabranjeno je da pod bude uži od 80 centimetara i da slobodnim krajem prelazi preko oslonca – saznajemo iz Inspektorata za rad Ministarstva rada i socijalne politike. U ovom slučaju, predviđene kazne za narušavanje bezbednosti na radu iznose od 400.000 do milion dinara.

– Često ogradu „glumi” samo jedna cev, postavljena previsoko ili prenisko. Skela se za građevinski objekat vezuje tiplovanjem u beton fasade. Ima preduzimača koji ne žele da ruže spoljne zidove, pa konstrukciju metalnom žicom samo vežu za prozor. Reklamna platna koja se često postavljaju moraju imati propisano malu gustinu tkanja. U suprotnom ona postaju jedra i dešavalo se da vetar poruši ceo sklop – nastavlja Bojanićeva.

Na tržištu ove opreme vlada raznovrsna ponuda – najpristupačnije i najpopularnije su cevaste skele, a one su i nesigurnije. Njihova cena je od 10 do 15 evra po kvadratnom metru. U zemljama Evropske unije odavno su izbačene iz upotrebe, a koriste se nerđajuće konstrukcije od pocinkovanog aluminijuma, sa kvalitetnijim gazištima. Njihov kvadrat u Beogradu iznajmljuje se za 25 do 35 evra. Većina prodavaca pomoćnih struktura, međutim, ostavlja izvođačima radova da sami izrade nacrt i montiraju skelu na gradilištu. Samo mali broj njih garantuje bezbednost tako što umesto preduzimača obavi ove poslove.

Prema nezvaničnim navodima, u Beogradu postoji povezanost nekih građevinaca i distributera skela. Otuda je u centru grada moguće videti isključivo stare cevaste konstrukcije koje za podlogu imaju drvene daske. U Novom Beogradu izvođači su „dogovorili” nešto više standarde, pa su gradilišta u ovoj opštini opasana kvalitetnijim aluminijumskim skelama.

M. L.