NEBOJŠA KRSTIĆ

Prva stvar koju sam naučio od Branimira Dimitrijevića Tucka, mog profesora marketinga, bila je da nema dobrog marketinga za loš proizvod.

Ako uzmemo da je marketing, uprkos mišljenju neukih, legalna delatnost koja za cilj ima povećanje prodaje proizvoda, moramo prihvatiti činjenicu da nekakvi limiti postoje.

U pravu su svi koji sa zabrinutošću razmišljaju o imidžu Srbije i osećaju potrebu da promene priču o zemlji koja se godinama u svetskim medijima pojavljivala samo u crnim hronikama, u vestima o ubijanju, paljenju i silovanju.

Ako pojam proizvod krajnje relativizujemo i poželimo da u njega stavimo jednu zemlju, recimo Srbiju, i to Srbiju kao brend, a to je u poslednje vreme aktuelno, trebalo bi da znamo šta je u stvari brend.

Brend je žig, ali nije samo to. Brend je robna marka, ali i mnogo više. Brend je emocija.

I vrlo je prosto, emocija koju jedan prosečan Francuz ili Irac ima prema Srbiji nije dobra. Ako bi neki španski student sa rancem na leđima poželeo da raspust provede u putovanju po Evropi, pri pomisli na Srbiju ne bi osetio naročitu prijatnost u stomaku, kao recimo pri pomisli na Holandiju, Grčku ili Hrvatsku. Na žalost tako je.

To je nešto što država Srbija svakako mora da promeni, ali neće biti dovoljno da se samo investira u šarene postere, spotove i oglase. Srbija će pre svega morati da napravi suštinski pretkorak e da bi sve ovo usledilo. Taj pretkorak je slanje Ratka Mladića u Hag.

Pre toga nikakav marketing, PR niti bilo kakva srodna aktivnost Srbiji neće pomoći. Srbija mora da na svetskoj sceni prestane da figurira kao zemlja koja skriva ratne zločince i tek okončanje te nesrećne storije i jasna demokratska i proevropska orijentacija može da otvori prostor za priču o našim rekama, jezerima, skijalištima, banjama i gostoprimljivim ljudima.

Imam i nekoliko konkretnih predloga. Pre početka bilo kakve reklamne kampanje morali bismo da popravimo vodokotliće u svim javnim toaletima, u hotelima, motelima, bolnicama, školama, opštinskim zgradama i na benzinskim pumpama. Ovaj za nas revolucionarni čin sam po sebi dramatično bi popravio sliku Srbije.

Kad smo kod higijene, bilo bi korisno da u okviru neophodnih predradnji npr. neko pokuša da objasni Miloradu Mirčiću da ne sme da zabranjuje Oliju Renu da dođe u Novi Sad. Nije Novi Sad Miloradova privatna prćija već miran i civilizovan grad, trenutno evropska rokenrol prestonica u koji je dobrodošao svaki čovek dobre volje. Uvrede upućene evropskom komesaru unižavaju ugled Srbije u svetu i bilo bi dobro da radikalski poslanik ovu prostu činjenicu shvati.