Povratak umornih drugova

Kolona je formirana na izlazu iz vazduhoplovne baze Bagram, severno od Kabula. Štab 40. sovjetske armije, prištapske jedinice, kamioni, oklopni transporteri. Duž kolone gomila Avganistanaca, odrasli ljudi, deca, svi se rukuju sa sovjetskim vojnicima, deca bacaju cveće na vozila, lokalni funkcioneri iz partije predsednika Nadžibulaha drže pozdravne govore. Zahvaljuju bratskom sovjetskom narodu na internacionalnoj pomoći. Sovjeti jedva da ih i slušaju, svima je prisutna samo jedna misao, vratiti se kući iz avganistanskog pakla.

Ono što je započelo decembarskog jutra 1979. godine, desantom pripadnika 103. gardijske vazdušnodesantne divizije na aerodrom u Kabulu, zvanično se završava 15. februara 1989. godine odlaskom poslednje kolone sovjetske armije iz baze u Bagramu. Samo zvanično, jer na aerodromu u Kabulu ostala su još dva bataljona padobranaca iz 103. divizije da čuvaju puk aviona Su-24 koji su zajedno sa helikopterima Mi-24 po„krivali“ motorizovanu kolonu na njenom putu od Bagrama do avganistansko-sovjetske granice.

Bio sam tog 15. februara 1989. godine, zajedno sa još nekoliko sovjetskih i drugih novinara, u konvoju poslednjih jedinica 40. armije koja je izlazila iz Avganistana. Kretali smo se u sko„kovima“, od jedne doline do druge, iznad nas su neprekidno vi„sili“ helikopteri Mi-24 obezbeđujući vazdušnu podršku. General-pukovnik Boris Gromov, komandant 40. armije, izbacio je ispred konvoja po svim okolnim brdima specijalce koji su nadgledali našu kolonu. Iako je sa lokalnim komandantima mudžahedina bio sklopljen dogovor o međusobnom nenapadanju dok se kolona izvlači ka granici, Gromov nije hteo ništa da prepusti slučaju. I sa Šahom Masudom, čuvenim komandantom mudžahedina iz doline Panšir, bio je sklopljen poseban sporazum o mirnom prolasku sovjetske vojne kolone kroz njegovo područje. Pa ipak, kada smo stigli u tu dolinu, Masudovi ljudi su onako, kao iz šale, cereći se, na kolonu podizali i spuštali svoje ručne bacače raketa RPG-7 i ka„lašnjikove“.

No„vinari, samo mirno, imamo dogovor o nesmetanom prolasku“, smirivao nas je general Vladimir Serebrov, šef političke uprave 40. armije, koji je bio sa nama u oklopnom vozilu, zapravo sedeo je na njegovoj kupoli. Prošli smo. I Panšir dolinu i tunel Salang. Kilometrima ispred, helikopteri Mi-24 morali su da „ubeđuju“ neko lokalno pleme koje nije bilo raspoloženo da kolonu propusti tek tako.

Gledao sam tog 15. februara povratak umornih drugova, lica mladih sovjetskih vojnika, njihove oči. Jer, u ratu treba gledati samo oči, u njima sve piše. One te gledaju, ali imaš utisak kao da vide nešto drugo: gladnu avganistansku decu, nacereno lice mudžahedina, osakaćeno telo prijatelja. Igor, Sergej, Vladimir, Dmitrij, Andrej ništa pre toga nisu znali o Avganistanu, stigli su tamo da bi, kako im je rečeno, od„branili prijateljsku zemlju ugroženu bandama neprijatelja kojima manipuliše zapadni imperijalizam“.

Andrej Medvedev popravlja šlem, odmahuje rukom kao da bi sve to najradije zaboravio.

– Moj drug je seo da popije čaj, s bombe pričvršćene za njegov pojas ispao je sigurnosni zatvarač, ali mehanizam je ostao da visi zahvaljujući navlaci. Drugi je vojnik to opazio, upozorivši ga odmah da je izgubio sigurnosni zatvarač. Naš drug je automatski izvukao bombu iz navlake. Preostale su četiri sekunde do eksplozije. Prekratko vreme za otkopčavanje pojasa. Svi smo se bacili što dalje, on je ostao tamo sa rukom na bombi, kao ukopan. Gledao nas je zbunjeno kao da pita: a ja, šta ja da radim, kako? Od eksplozije su poginula četvorica, deset ranjenih. Našli smo njegovu krv, creva i odeću svuda okolo.“ 

Stigli smo do reke Amu Darje na avganistansko-sovjetskoj granici. Konvoj se zaustavlja, na sredini mosta generala Gromova dočekuje njegov sin. Samo njih dvojica, jer je generalova supruga poginula kada su mudžahedini raketom stin„ger“ iznad Kabula oborili avion kojim je svojevremeno išla u posetu suprugu.

S druge strane mosta je SSSR, pored mosta podignuta je stela, antički nadgrobni spomenik, neka vrsta graničnog kamena. Znak sećanja na sve poginule sovjetske vojnike u Avganistanu.