Tegla domaćeg džema od 375 do 750 dinara

Ovogodišnji bolji rod voća mogao bi da vrati građane pripremi domaćih džemova, sokova i slatkog. Posle nekoliko sezona u kojima su visoke cene kajsija, šljiva, jagoda, malina i drugog voća mnoge odvratile od pripreme ovih specijaliteta, situacija je trenutno znatno povoljnija. Voćari najavljuju dobre prinose, a na pijacama su cene pojedinih vrsta voća već niže nego prošle godine. To otvara pitanje da li će građani ponovo zasukati rukave i sami kuvati džemove ili će, zbog nedostatka vremena i drugačijih životnih navika nastaviti da kupuju gotove proizvode u trgovinama. Ili će naručivati domaće prerađevine od malih proizvođača koji sve više posluju preko društvenih mreža.

Proizvođači voća očekuju da će ovogodišnji rod biti jedan od boljih u poslednjih nekoliko godina, pre svega zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima i izostanku većih oštećenja od mraza. To se već vidi i na pijačnim tezgama, gde su cene jagoda, trešanja i pojedinih ranih sorti voća niže nego u istom periodu prošle godine. Ako se takvi trendovi nastave i kod kajsija i šljiva, glavnih sirovina za domaće džemove i slatka, ovogodišnja slatka mogla bi biti znatno jeftinija nego prethodnih sezona.

S druge strane, cene gotovih džemova u prodavnicama ne zavise samo od cene voća. Na njih utiču i troškovi ambalaže, energenata, transporta i radne snage, zbog čega pojeftinjenje sirovina ne mora automatski da donese i niže cene na rafovima pa tegla džema od kajsija može da se kupi od 190 do 250 dinara. Ipak, sve češće akcijske ponude i konkurencija među proizvođačima već stvaraju pritisak na tržište.

U takvim okolnostima, dobru priliku mogli bi da imaju i mali proizvođači domaćih džemova i slatkog.

Cene džemova u prodavnicama trenutno se kreću od oko 280–350 dinara za ekonomičnije brendove, 350 dinara za standardne industrijske proizvode, pa do 450–510 dinara za poznatije proizvođače. Kod domaćih i organskih džemova cene su više i najčešće iznose od 375 do 750 dinara po tegli, u zavisnosti od vrste voća i načina proizvodnje. Voćni sokovi od jednog litra koštaju od 130 do 260 dinara, dok su matični i 100 odsto voćni sokovi skuplji i njihova cena se najčešće kreće između 200 i 350 dinara po litru.

Kod organskih proizvoda cene su još više, pa se džemovi od ovog voća najčešće prodaju po cenama od 500 do 750 dinara po tegli, dok pojedini proizvodi bez dodatog šećera koštaju oko 375 do 600 dinara.

Organski i hladno ceđeni voćni sokovi uglavnom se kreću od 250, pa do 500 dinara po litru, a kod specijalizovanih proizvođača i više, u zavisnosti od vrste voća i načina proizvodnje.

Proizvodi koji se prodaju direktno preko društvenih mreža uglavnom su skuplji od onih u marketima, jer je reč o malim serijama i ručnoj proizvodnji. Tako se domaći džemovi najčešće prodaju po cenama od 500 do 900 dinara po tegli, dok organski proizvodi i džemovi bez dodatog šećera dostižu i 1.200 dinara.

Matični i hladno ceđeni sokovi koštaju od 300 do 600 dinara po litru, a sokovi od aronije, drenjine, kupine i drugog šumskog voća često prelaze 1.000 dinara.

Za poređenje, u prodavnicama se industrijski džemovi mogu kupiti za 280 do 510 dinara, organski za 375 do 750 dinara, dok se voćni sokovi prodaju po cenama od 130 do 260 dinara, a matični i stoprocentni sokovi od 200 do 350 dinara po litru.

Potrošači sve više traže proizvode sa većim udelom voća i bez aditiva, a dobra sezona mogla bi da im omogući povoljniju nabavku sirovina i konkurentnije cene. Da li će to biti dovoljno da se oživi tradicija pripreme zimnice i poveća potražnja za domaćim proizvodima, pokazaće meseci koji slede.

– Kvalitet i poreklo voća ostaju glavni razlog zbog kojeg se kupci vraćaju domaćim proizvođačima, bez obzira na kretanje cena – kaže Jelena Kaljević, vlasnica brenda „Moj slatki dom” i dodaje da već godinama radi sa stalnim kupcima i da proizvode priprema isključivo po narudžbini. Voće za džemove i sokove dolazi sa njihovog imanja, a deo sirovina, poput šumske borovnice, zove i jagode bere se u prirodi u njihovom selu Podgora, gde imaju imanje.

Prema njenim rečima, sve više potrošača interesuje način proizvodnje i izbegava voće tretirano pesticidima, zbog čega su organski i sertifikovani proizvodi traženiji nego ranije. Kupci najčešće naručuju džemove od jagode, kajsije i maline, a mnogi svraćaju i direktno na imanje prilikom putovanja ka Crnogorskom primorju. Inače, ovaj proizvođač, kako navode, u sezoni proizvede nekoliko tona različitih džemova i sokova od voća koje ima sertifikat o organskoj proizvodnji.