Pobeda Pašinjana ne donosi mir Jermeniji

JEREVAN – Parlamentarni izbori u Jermeniji, održani 7. juna, nisu stavili tačku na političku krizu u toj zemlji. Iako je stranka „Građanski ugovor” premijera Nikola Pašinjana, prema preliminarnim podacima Centralne izborne komisije, osvojila 49,81 odsto glasova i zadržala status najjače političke snage, postizborna dešavanja pokazuju da će borba za kontrolu institucija tek uslediti.

Glavni opozicioni rival Pašinjanove stranke, savez „Jaka Jermenija” Samvela Karapetjana, osvojio je 23,29 odsto glasova, dok je blok „Jermenija” bivšeg predsednika Roberta Kočarjana dobio 9,94 odsto. Opozicione snage prijavile su brojne nepravilnosti i zatražile dodatne provere, a posebnu pažnju izaziva položaj stranke „Prosperitetna Jermenija” Gagika Carukjana, koja je ostala na samoj ivici izbornog cenzusa.

Upravo slučaj Carukjana dodatno je podigao tenzije u Jerevanu. Protiv lidera „Prosperitetne Jermenije” pokrenut je postupak zbog sumnje na utaju poreza, a izrečena mu je i zabrana napuštanja zemlje. Opozicija ovaj slučaj vidi kao politički signal, posebno zato što se sve dešava u trenutku kada ishod ponovnog prebrojavanja može da odluči da li će njegova stranka ući u parlament.

Pašinjanova pobeda, iako jasna, nije bez ograničenja. Njegova stranka će, prema sadašnjim procenama, imati parlamentarnu većinu, ali ne i potpunu institucionalnu snagu za samostalno rešavanje najosetljivijih pitanja. To se pre svega odnosi na imenovanja u ključnim državnim telima i na moguće ustavne promene, koje su važne i zbog daljih odnosa sa Azerbejdžanom.

Ovi izbori u Jermeniji nisu bili samo unutrašnje političko nadmetanje. Oni su od početka predstavljani kao izbor između dva pravca: Pašinjanovog približavanja Zapadu i opozicionog zalaganja za čvršće odnose sa Rusijom. Ta geopolitička podela obeležila je kampanju, javnu retoriku i reakcije posle glasanja.

OEBS/ODIHR je u preliminarnoj oceni naveo da su birači imali stvarni izbor i da je proces bio dobro organizovan, ali je ukazano i na izrazito polarizovanu atmosferu, zapaljivu retoriku, krivične postupke protiv pojedinih opozicionih i verskih ličnosti, kao i na pritiske iz inostranstva. Moskva, sa druge strane, tvrdi da su izbori održani u uslovima pritiska na opoziciju i mešanja Zapada, pre svega Evropske unije.

Pašinjan će sada pokušati da rezultat predstavi kao potvrdu svog kursa ka Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, ali će mu za stabilnu vlast biti potrebno više od same izborne pobede. Pred njim su odnosi sa Rusijom, pitanje ostanka Jermenije u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, pritisak Zapada i nastavak osetljivih razgovora sa Azerbejdžanom.

Jerevan formalno poručuje da za sada ne planira napuštanje Evroazijske ekonomske unije i da želi da što duže kombinuje saradnju sa Briselom i Moskvom. Takav pristup, međutim, sve je teže održiv. Rusija i drugi partneri u EAEU smatraju da zapadni kurs Jermenije dovodi u pitanje ekonomsku i političku logiku tog saveza.

Zbog toga se u Jermeniji posle izbora ne govori samo o tome ko je osvojio vlast, već i o tome koliko će ta vlast biti stabilna. Ako ponovno prebrojavanje, žalbe opozicije i slučaj Carukjana otvore novi talas političkih sporova, 14. jun, kada se očekuje potvrđivanje konačnih rezultata, mogao bi da bude početak nove faze krize, a ne njen kraj.