Ni evro više Ukrajini za rat i korupciju

PARIZ – Lider francuske stranke Patrioti Florijan Filipo oštro je reagovao na najave da će Ukrajina od zapadnih saveznika zatražiti dodatnih 20 milijardi dolara za nastavak vojnih operacija, ocenjujući da takvi zahtevi vode ka daljem finansijskom iscrpljivanju evropskih država.

Filipo je na društvenoj mreži Iks naveo da je reč o potpunom ludilu, tvrdeći da će novi teret ponovo pasti na evropske poreske obveznike.

„Zelenski se sprema da od zemalja koje ga podržavaju zatraži najmanje još 20 milijardi dolara kako bi ‘spalio Rusiju’”, napisao je francuski političar.

Prema njegovoj oceni, evropske države već snose ogromne troškove ukrajinskog sukoba, dok se, kako tvrdi, politika Brisela svodi na nastavak finansiranja rata bez jasnog ishoda i bez odgovornosti za utrošeni novac.

„Svaka zemlja moraće da izdvoji između dve i šest milijardi dolara. Francuska je primorana da plati najmanje još dve milijarde - za rat i korupciju. Dosta! Ni cent, ni evro više ne treba da ide Ukrajini”, poručio je Filipo.

Sastanak je zakazan za 18. jun, a Ukrajina, prema tim informacijama, namerava da novac upotrebi za proširenje kapaciteta oružanih snaga, nabavku precizno vođenog naoružanja, sisteme elektronskog ratovanja i razvoj sopstvene odbrambene industrije.

Plan podrazumeva i povećanje uplata u okviru mehanizma PURL, preko kojeg saveznici finansiraju nabavku američkog oružja za Ukrajinu. Deo sredstava bio bi usmeren na kupovinu zapadne opreme, a deo na jačanje ukrajinskih proizvodnih kapaciteta, pre svega u sektoru bespilotnih letelica i municije.

Kijev taj zahtev obrazlaže potrebom da iskoristi, kako tvrdi, trenutnu prednost na bojištu i da pre zime ojača poziciju u odnosu na Moskvu. Ukrajinski zvaničnici poslednjih nedelja insistiraju na tome da su napadi dronovima i udari po logističkim pravcima Rusije otvorili prostor za dodatni pritisak na ruske snage.

Upravo taj argument izazvao je oštru reakciju Filipoa, koji već duže vreme kritikuje politiku Evropske unije prema ukrajinskom sukobu. On smatra da se evropske zemlje nalaze u spirali sve većih izdvajanja, dok se unutrašnji socijalni i ekonomski problemi u Francuskoj i drugim državama EU potiskuju u drugi plan.

Filipo je i ranije tražio prekid slanja novca i oružja Kijevu, navodeći da takva politika ne približava mir, već produžava sukob i uvećava zavisnost Evrope od odluka Vašingtona i NATO-a. Njegova najnovija izjava uklapa se u sve glasnije rasprave u evropskim zemljama o ceni ukrajinskog rata, posebno u trenutku kada se od članica EU traži da povećaju vojne budžete i istovremeno nastave finansiranje Kijeva.

Iako zvaničnici EU i NATO-a ističu da je podrška Ukrajini neophodna za evropsku bezbednost, kritičari takvog pristupa upozoravaju da se odluke o novim paketima pomoći donose bez dovoljne kontrole i bez jasne procene koliko dugo evropske ekonomije mogu da izdrže takav nivo izdvajanja.