Ljuta zima kosi beskućnike

Najčešći razlog smrti beskućnika u zimskom periodu je smrzavanje u toku noći, kada zaspe u alkoholisanom stanju. Hladnoća, ako ih direktno i ne usmrti, svakako najviše doprinosi njihovom lošem zdravlju. Sve bolesti koje „preleže na nogama”, ne uzimajući lekove, traju dugo i vraćaju se lako. Ove godine, nešto oštrija zima, čiji se kraj još ne nazire, „uzela je danak”. Minule nedelje na Centralnom groblju pronađeno je smrznuto telo čoveka koji je danima lutao među parcelama, a u decembru prošle godine hladnoći je podlegao hendikepirani žitelj šatora u Zemunu. Promrzlo telo, koje su obilazili psi, nađeno je pre tri sedmice pod Pančevačkim mostom, a sličnih slučajeva bilo je i u drugim gradovima, poput Kraljeva, gde je u januaru danima smrznut beskućnik ležao u trafo-stanici.

Crni bilans zime u Beogradu ipak nije uporediv sa onim u hladnim evropskim gradovima, kao što je Moskva, gde od niske temperature umiru stotine ljudi.

Broj intervencija Hitne pomoći na našim ulicama u ove zimske dane ne zavređuje pažnju.

– Uglavnom su to pojedinačni slučajevi i bilo ih je samo nekoliko. Najčešća terapija je zagrevanje, ali kod težih promrzlina može doći do gubitka ruke, noge ili drugog dela tela jer ćelije na niskoj temperaturi izumiru – kaže Nada Macura iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć.

U Prihvatilištu za odrasle u Kumodraškoj ulici je gužva, nedostaje slobodnih postelja.

– Raspolažemo sa 104 kreveta, ali u ovom trenutku u prihvatilištu obitava 133 osobe. Hladnoća je glavni uzrok što nezbrinuti ljudi beže sa ulice, jednostavno ne mogu da izdrže niske temperature. Riziku od smrzavanja najviše su izložene osobe koje ne mogu da se uklope u atmosferuprihvatilišta, pa se posle dan ili dva vrate na ulicu. Uglavnom su to alkoholičari, „samotnjaci” kojima je teško da poštuju kućni red i kupaju se redovno. U pijanom stanju oni utonu u san na groblju, gradilištu, pod mostom ili nadvožnjakom i rizikuju da se više ne probude – navodi Marija Vujičić, stručni saradnik u prihvatilištu, i dodaje da su poznati i slučajevi starijih, dementnih lica koja su, nedovoljno obučena ili bosa, napuštala kuće i nestajala u snegu i na ciči.

Beskućnici i skitnice mahom borave na grobljima gde spavaju i po „ljutoj” zimi.

– Tu sam. Gde ću. Nemam ništa. Nemam gde. Toplo je kad ima pića. A ima ga. Daju ljudi za dušu svojima. Smotam se negde, u neki šimšir. Greje. Dobro se obučem. Ma sad je ladno. Zaljutila zima. I…. šta ti oćeš od mene. Daj neko piće, oćeš da kupiš neku kiflu. Beži odavde. Ne diraj me – brzo nas je oterao skitnica sa Novog groblja koji je jedva čujno promumlao da se zove Milan i da tu na groblju živi i leti i zimi. Okrenuo se ljutito kad je video da ne vadimo nikakvo čokanjče iz torbe, ušuškao se među svoje najlonske kese pune svega i svačega i nastavio da drema na jučerašnjih nula stepeni.

To je samo jedan od slučajeva. Ima ih više. Prikupljaju hranu i piće koje ljudi ostavljaju na grobovima. Uzimaju i voštane sveće koje pretapaju i preprodaju.

– Noći provode u improvizovanim skloništima, pokušavajući da se ugreju uz alkohol – kažu u Javnom preduzeću „Pogrebne usluge”.

Lekari kažu da je to sasvim pogrešno – alkohol širi krvne sudove, „izvlači” tečnost iz organizma i pospešuje gubitak toplote.

Statistika o broju beskućnika nije precizna, zbog čega različite procene govore da ih u Beogradu ima između 2 000 i 10 000.

-----------------------------------------------------------

„Bela smrt”

Pothlađivanjem se smatra pad telesne temperature ispod 35 stepeni Celzijusa. Ono je posledica dugog izlaganja hladnoći, a kada termometar prislonjen na telo pokazuje trideset i manje stepeni, u 60 odsto slučajeva dolazi do smrti. „Smrzavanje” počinje drhtanjem i grčevima. Ako se telo ubrzo ne zagreje, mišići prestaju da se „brane” i nastupa ukočenost, gubitak prisebnosti, pospanost, usporavanje pulsa i disanja. Čovek umire sa osećajem da tone u san i iluzijom da mu je toplo.

M. Luković