Muzika koja ruši okvire

U svetu i kod nas, februar davne 1917. godine obeležava se kao mesec kada je zvanično „odjeknuo” džez. Iako su koreni džez muzike postojali čak i nekoliko decenija ranije, upravo te godine objavljeno je prvo džez izdanje. Autori ovog, sada već legendarnog dela bili su članovi sastava „OriginalDixielandJazzBand”. Trombonista Edvin Edi Edvards, klarinetista Leri Šilds, klavijaturista Henri Ragas, bubnjar Tobi Sparbaro i Dominik Džejms na kornetu (instrument veoma sličan trubi) činili su najčuveniju postavu ovog sastava.

U međuvremenu, svetski džez je prošao mnogo uspona i padova, „zlatnih”, ali i ne tako blistavih momenata. Periodi pojave podžanrova, velikih orkestara, vrhunskih solista i uticajnih autora i instrumentalista učinili su da ovaj vid umetnosti sa punim pravom prevaziđe okvire muzičkog pravca i postane svojevrstan kulturološki, ali i sociološki fenomen. Kod nas je veliki broj entuzijasta doprineo da se ova muzika popularizuje paralelno sa ekspanzijom slušanja stranih radio-stanica, gramofonskih ploča, ali i drugih muzičkih pravaca (poput rokenrola), polovinom prošlog veka. U ovom periodu, razvojem i popularizacijom kulturnih dešavanja u bivšoj Jugoslaviji, džez postavlja temelje za buduće generacije ljubitelja ove muzike, ali i aktivnih muzičara koji postižu zapažene domaće pa i međunarodne uspehe.

Upitali smo neke od poznatih domaćih imena za kratku ocenu prvog veka ovog uticajnog muzičkog fenomena, ali i osvrt na to kakva ga budućnost čeka?

Istaknuti muzičar i kompozitor, dirigent RTS-a u penziji Vojislav Bubiša Simić važi za jednog od doajena srpskog džeza. Iako u devetoj deceniji, Simić aktivno prati domaću i svetsku scenu. Smatra da je ovaj vid umetnosti u toku prošlog veka svakako prevazišao okvire muzike.

(/slika2)– Džez je postojao i pre ove ploče. Nažalost, on se u Evropi, samim tim i Srbiji, pre Drugog svetskog rata slabo snimao, tako da mnoga vredna dela nisu sačuvana. Tek krajem pedesetih godina prošlog veka, i početkom šezdesetih, ova muzika dobija šire mesto u kulturnom miljeu naše zemlje. Inače, specifičnost džeza leži u tome da se on ne „prima” lako, ali da svakako svojim univerzalnim umetničkim izrazom pronalazi put do pravog slušaoca.

Simić smatra da džez ima svetlu budućnost, ali da mu se u poslednje vreme u domaćim medijima ne daje puno prostora.

– Treba poraditi na njegovoj ravnomernoj afirmaciji u unutrašnjosti. Takođe, danas je malo štampanih i digitalnih medija koji se ozbiljnije bave džezom, a to je svakako jedan od ključeva uspeha.

Još jedno poznato ime, Milivoje Mića Marković, slaže se sa konstatacijom da džez predstavlja mnogo više od „puke muzike”, da je kod nas prošao puno dobrih i loših perioda, ali i da ga raduje činjenica što se sve veći broj mlade publike poslednjih godina okreće ovoj vrsti muzičkog izraza.

– Tokom proteklog veka ova muzika je prevalila ogroman put, otvorila mnoge umetničke horizonte. Kod nas je džez u talasima doživljavao uspone i padove, na svu sreću bilo je mnogo više lepih momenata. Svaka decenija ima svoj „zlatni” period, to je samo pitanje percepcije vremena. I pored poznatih okolnosti tokom devedesetih godina, domaća scena, s obzirom na ogroman potencijal, brzo hvata korak sa svetom. Mlađa publika je mahom odrastala na roku, i veliki deo nje se „vraća” džezu tražeći delove muzičkih korena rokenrola i sličnih pravaca.

Marković smatra da je dobro to što se beogradski i lokalni džez festivali vraćaju u odabrano društvo regionalne i evropske scene. Dodaje i to da je jedan od recepata za popularizaciju džez kulture kod nas, između ostalog, i cenovna konkurentnost.

(/slika3)– Uzimajući u obzir ekonomski aspekat, treba omogućiti širem krugu zainteresovanih ljudi da po relativno pristupačnoj ceni mogu da prisustvuju nastupima domaćih i svetskih džez izvođača. U tom pogledu pozdravljam svako trenutno i buduće angažovanje gradskih i republičkih struktura.

Povodom 92. godišnjice od izlaska prve džez ploče, u prostorijama beogradskog kluba „Akademija 28”, sutra će biti održana svojevrsna proslava „rođendana džeza”. Na ovoj manifestaciji, koja već prerasta u tradiciju, između ostalih nastupiće i „BelgradeDixielandJazzOrchestra” i Jovan Maljoković & Balkan salsa bend.

Maljoković kaže da rado nastupa na manifestacijama ovog tipa, s obzirom na to da one neguju džez tradiciju i afirmišu njegov uticaj tokom proteklog veka. Dodaje i to da je potrebno malo da bi situacija na domaćoj sceni bila optimalna.

– Ovom gradu možda nedostaje nekoliko dobrih klubova. Ipak, nisam pesimista, situacija nije toliko loša, posebno što Beograd i Srbija ne manjkaju u talentima. Štaviše, poslednjih godina pojavljuje se sve veći broj mladih muzičara, koji poseduju i dobru podlogu i kvalitetno obrazovanje.

Maljoković i sam važi za autora koji na uspešan način pravi fuziju različitih muzičkih uticaja dajući džezu autentičan smisao. Dodaje da je univerzalnost najveća prednost ove muzike.

– Važno je biti originalan, pronaći svoj izraz. Istrajati u džezu zaista nije lako, ali je recept jednostavan: biti predan, uporan i vredan, raditi na sebi, često i dugi niz godina, naučiti „jezik” ove muzike i služiti se njime na najkreativniji mogući način.