Privatna diplomatija ministra Alkalaja

Sarajevo – Jedan broj državnih službenika Ministarstva inostranih poslova BiH zatražio je zaštitu Helsinškog komiteta za ljudska prava BiH, a neki od njih su odlučili da pravdu potraže i na sudu zbog, kako to oni kažu, „diskriminacije, nepodnošljive samovolje šefa diplomatije BiH Svena Alkalaja” koji „pravi sistematizaciju radnih mesta na svoj način i mimo Zakona o državnoj službi premešta ljude sa jednog na drugo radno mesto, u nekim slučajevima i na nepostojeće”.

Među prvim žrtvama ministrove samovolje bila je službenica Nada Zdravič, a iza nje i Ibrahim Efendić, čovek koji je u diplomatiji proveo 27 godina, pet puta je bio šef diplomatske misije i rukovodilac pet odseka.Mađutim, njega je Alkalaj smenio s pozicije šefa Odseka za Afriku i Aziju i rasporedio ga na nižerangirano mesto u istom sektoru.

„Ne znam razlog zbog kojeg sam smenjen, niti mi je to iko obrazložio.Ja sam do juče primao ambasadore, a sada treba da pravim beleške sa sastanka kada oni dođu u posetu. Za 27 godina staža, a radio sam i u ministarstvima bivše SFRJ i BiH, niko nikada nije imao primedaba na moj rad”, kaže Efendić i ocenjuje da „samovolja ministra Svena Alkalaja degradira državu BiH i njen ugled”.

Nada Zdravič tvrdi da je nakon „višemesečnog maltretiranja, odnosno mobinga premeštena na nepostojeće radno mesto”, posle čega je zatražila prvo zaštitu Helsinškog komiteta, a potom je odlučila da podnese tužbu Sudu BiH. Mišljenje Helsinškog komiteta da se u „slučaju Zdravičeve radi o kršenju osnovnih ljudskih prava, kao i niza zakona” šef diplomatije BiH je odbacio, jer se to ne podudara sa njegovim poimanjem mobinga.

Advokat Emir Hasić koji, osim Zdravičeve i Efendića, zastupa još nekoliko diskriminisanih državnih službenika MIP-a,prema nepotvrđenim informacijama i jednu službenicu koja je smenjena u vreme korišćenja porodiljskog bolovanja,izjavio je za naš list da je „u svim slučajevima reč o zlostavljanju, čistom mobingu koji sprovodi ministar Alkalaj”. On smatra da bi trebalo da reaguje Odbor državne službe za žalbe i da pokuša da reši sve ove probleme, ili će, kako kaže, „to sigurno učiniti sud”.

Primedbe na račun rada i ponašanja ministra Alkalaja neretko stižu i od predstavnika vlasti iz reda srpskog i hrvatskog naroda koji ga smatraju direktno odgovornim što se na rukovodećim pozicijama u ovom ministarstvu, kao i u diplomatsko-konzularnim predstavništvima BiH u svetu nalazi zanemarljiv broj Srba i Hrvata”. Na ovu, kao i na primedbu da „iznad interesa BiH stavlja interese Stranke za BiH kojoj pripada i čiji je lider Haris Silajdžić” Alkalaj se ne osvrće, a ne zanima ga ni dokument o nacionalnoj strukturi zaposlenih u ministarstvu i diplomatsko-konzularnim predstavništvima koji, kako saznajemo, na njegov potpis čeka još od maja prošle godine.