Heroji sa margine u doba viralne slave

Danas, kada se uspeh meri brojem pratilaca i popularnošću na društvenim mrežama, put od anonimnosti do globalne prepoznatljivosti može biti neverovatno kratak i nalik na filmske priče. Još kada je u pitanju događaj koji privlači pažnju milionskog auditorijuma, kao što je Svetsko prvenstvo u fudbalu, nema bolje pozornice na kojoj i autsajderi imaju šanse da zablistaju.

To verovatno najbolje zna novozelandski reprezentativac Tim Pejn, kome se život promenio za samo 48 sati – toliko je dovoljno da se instant slava proširi internetom. Popularni argentinski influenser Valen Skarsini, poznatiji kao El Skarso, koji na „Instagramu” ima milion pratilaca, odlučio je da pronađe „najmanje poznatog fudbalera na Mundijalu” i pokrene izazov sa svojim pratiocima. Izabrao je Pejna koga je pratilo (samo) 4.700 ljudi. Usledila je masovna akcija čiji ishod nema toliko veze sa samim odbrambenim igračem iz zemlje koja nije poznata po fudbalu, koliko govori o moći viralnih kampanja i uticaju društvenih mreža na popularnost. Za manje od nedelju dana, fudbaler do tada poznat samo u okvirima novozelandske lige i potpuno nevidljiv na globalnoj mapi, stekao je više od pet miliona pratilaca na „Instagramu”, prestigavši premijera Novog Zelanda, kapitena reprezentacije Krisa Vuda i sve profesionalne klubove u zemlji zajedno. Igra velikih brojeva se internetom vrlo brzo širi, pa Pejn kao svetska senzacija svakodnevno dobija nove pratioce. Očekuju se i sponzori i brendovi kao logičan sled monetizacije munjevite poznatosti.

Pejnova priča potvrđuje da se internet slava može zavrteti gotovo slučajno, spletom srećnih okolnosti i da je kao takva potencijalno svima dostupna. Zato ne iznenađuje što su u žaru fudbalske groznice i inspirisani ovom modernom digitalnom bajkom, latinoamerički navijači smislili himnu posvećenu igraču. Mnogi su se identifikovali sa fudbalerom, svesni da je zahvaljujući društvenim mrežama danas mnogo toga moguće – čak i ako krećete sa napovoljnih startnih pozicija. Takve priče su obično i najzanimljivije.

Baš takva je sudbina Žosimara Dijasa, još jednog fudbalskog čuda ovogodišnjeg Svetskog prvenstva. Ne zna se šta mu je manje išlo naruku da postane zvezda: to što dolazi sa Zelenortskih Ostrva, debituje na Mundijalu sa 40 godina ili što je tokom karijere imao finansijskih problema. Planetarni uspeh „Vozinja”, ipak, nije posledica sreće, već talenta i borbenog duha. Ovaj golman se upisao u istoriju kada je odbranio gol svoje reprezentacije protiv nadmoćne Španije – čak sedam ključnih udaraca zahvaljujući njegovoj prisebnosti nije završilo u mreži. Jedna od najmanjih država koje su igrale na najvećem svetskom takmičenju tako je upisala remi, a Vozinjovih 50.000 instagram pratilaca se preko noći pretvorilo u više od pet miliona. Ponovo je digitalna zajednica regovala podrškom nekome ko dolazi sa margine.

I u ovom slučaju vidimo kako društvene mreže imaju ulogu savremenog „čarobnog štapića”, ali ovde ipak nisu primarni faktor slave. Svi vole istinite priče o trnovitom putu do uspeha i snovima koji se ostvaruju uprkos svemu. „Čitav život radim za ovaj trenutak”, rekao je Vozinjo posle utakmice života i rasplakao planetu. Usledila je još jedna emotivna ispovest, kada je u suzama pred kamerama rekao da majka nije mogla da doputuje u Ameriku da ga gleda uživo zbog finansijskih poteškoća i komplikacija oko dobijanja vize. Šta konkretno podrazumevaju blagodeti internet popularnosti na jednom sportskom i medijskom događaju tog formata kao što je fudbalski susret najboljih ekipa sveta, najbolje ilustruje brza reakcija zvaničnika Stejt departmenta: majka je već sledeću utakmicu gledala na tribinama.

Vozinjo nije bio heroj samo jednog dana. Ova priča pokazuje da publika voli iskrenost i emotivnost. Te osobine, pored drugih kvaliteta, čine nekoga prepoznatljivim u digitalnom prostoru. S druge strane, navijači imaju svoj motiv – žele da podrže nekoga ko ne dolazi iz zemlje koja je fudbalska sila, a pre svega igrača koji je skroman. Često se čuju komentari o preplaćenim fudbalskim zvezdama i fanovi zato vole da „pomognu” onome ko vredi, a nema milionske ugovore. Čitav svet sada drži palčeve za igrače kojima je Svetsko prvenstvo životna prilika da se iskažu, dobiju vredne ugovore i odlepe se sa fudbalske margine.

Lamin Jamal, reprezentativac Španije, danas jedna od najvećih svetskih fudbalskih zvezda, ne želi da zaboravi odrastanje u katalonskom radničkom i migrantskom naselju u Mataru. Kada je postigao gol zahvaljujući kojem je postao osmi najmlađi strelac u istoriji svetskih prvenstava, posvetio ga je svojoj porodici i ljudima s kojima je odrastao. Ta „posveta” sada već ima formu rituala. Svaki put kada postigne gol, Jamal rukama formira broj „304”, što su poslednje cifre poštanskog broja njegovog siromašnog kvarta (08304), čime šalje poruku deci iz tog okruženja da je sve moguće. Kao zaštitno lice nove, multikulturalne Španije, talentovani fudbaler svojim primerom daje nadu. Kao i mnogima pre njega, fudbal je Jamalu omogućio da se otisne iz teških životnih uslova i radom i talentom postigne svetski uspeh.

Heroji i nekih ranijih svetskih prvenstava često su dolazili iz siromašnog okruženja ili zemalja koje nisu poznate po fudbalu. Legendarni Maradona je na pohod ka svetskoj slavi krenuo iz kuće koja je prokišnjavala, čuveni Kristijano Ronaldo je u detinjstvu iskusio glad i oskudicu, harizmatični Zlatan Ibrahimović je odrastao u predgrađu Malmea poznatom po kriminalu... Fudbal im je promenio život. Ništa se nije promenilo. Poznata priča, a novo je da u trećoj deceniji dvadeset prvog veka postoji mogućnost da fudbaler preko noći postane slavan, ako privuče pažnju kreatora sadržaja i pratilaca na internetu. Jedino što treba imati na umu jeste da je brzu popularnost lako steći, a teško zadržati.