Tramp dominirao samitom NATO-a u Ankari

ANKARA – Američki predsednik Donald Tramp završio je samit NATO-a u Ankari porukama o jedinstvu i ogromnoj ljubavi među saveznicima, samo nekoliko sati pošto je oštro kritikovao evropske članice Alijanse zbog vojnih izdvajanja i odbijanja da podrže američke operacije protiv Irana.

Nagla promena tona američkog predsednika obeležila je završnicu dvodnevnog skupa, tokom kojeg su se pitanja Grenlanda, Irana i raspodele troškova odbrane nametnula ispred pažljivo pripremljene agende o jačanju vojne industrije i povećanju evropske odgovornosti za bezbednost kontinenta.

Tramp je uoči glavnog sastanka 32 lidera izjavio da je veoma ljut na NATO, tvrdeći da saveznici nisu bili spremni da pomognu Vašingtonu u sukobu sa Iranom. Posebno je kritikovao evropske države koje nisu dozvolile upotrebu svojih vazdušnih baza i vazdušnog prostora za američke vojne operacije.

Na meti kritika našla se i Velika Britanija, pošto je London u početku odbijao da dozvoli korišćenje baze Ferford za napade na iranske ciljeve. Britanska vlada je naknadno promenila stav i odobrila ograničenu upotrebu baze.

Američki predsednik je istovremeno ponovio zahtev da Sjedinjene Američke Države preuzmu kontrolu nad Grenlandom, samoupravnom teritorijom u sastavu Kraljevine Danske, uz ocenu da je ostrvo od izuzetnog strateškog značaja za Vašington.

Danska premijerka Mete Frederiksen odgovorila je da Grenland „nije na prodaju” i da će Danska braniti svaki deo svoje teritorije. Francuski predsednik Emanuel Makron naglasio je da među saveznicima, pored obaveze međusobne odbrane, postoji i pravilo da jedna članica ne ugrožava drugu.

Tramp je najoštrije reči uputio Španiji, koju je nazvao lošim partnerom zbog odbijanja Madrida da prihvati povećanje vojnih izdvajanja. Američki predsednik je u jednom trenutku zatražio i obustavljanje trgovine sa Španijom.

Španski premijer Pedro Sančez kasnije je saopštio da je sa Trampom imao „veoma srdačan” razgovor, ali da pitanje vojne potrošnje nije bilo tema. Španska vlada poručila je da neće prihvatiti pritiske i da samostalno odlučuje o svojoj spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Članice NATO-a su se na prošlogodišnjem samitu obavezale da do 2035. godine za odbranu i šira bezbednosna ulaganja izdvajaju ukupno pet odsto bruto domaćeg proizvoda. Od toga bi 3,5 odsto bilo namenjeno osnovnim vojnim potrebama, a preostalih 1,5 odsto infrastrukturi, sajber-bezbednosti i drugim oblastima povezanim sa odbranom. Španija se usprotivila primeni tog cilja u punom obimu.

Iako je u javnom nastupu izneo čitav niz primedaba, Tramp, prema izvorima upoznatim sa razgovorima, na zatvorenoj sednici nije ponavljao kritike. Saveznicima je poručio da Sjedinjene Države žele da ostanu uz njih.

„Bio je to sjajan sastanak. U prostoriji je bilo mnogo ljubavi i mnogo jedinstva”, izjavio je Tramp posle sednice.

Američki predsednik je kasnije ocenio da je reč koja najbolje opisuje skup u Ankari - jedinstvo. Takav ishod u evropskim prestonicama protumačen je kao olakšanje, budući da su uoči samita postojale ozbiljne nedoumice o odnosu Vašingtona prema budućnosti Alijanse.

Završna deklaracija, koju su podržali Tramp i lideri preostalih 31 članice, potvrdila je „čvrstu posvećenost” Članu 5 Severnoatlantskog ugovora, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

„Poruka ovog samita je jednostavna – NATO ispunjava svoje obaveze”, izjavio je generalni sekretar Alijanse Mark Rute, koji je tokom skupa nastojao da američke zahteve za većim evropskim izdvajanjima predstavi kao Trampov politički uspeh.

Rute je američkom predsedniku rekao da je uspeo da ostvari ono što su prethodne američke administracije bezuspešno zahtevale - da evropski saveznici preuzmu veći deo finansijskog i vojnog tereta.

Na sastanku sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim, Tramp je najavio mogućnost da Vašington izda licencu za proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane „patriot” za potrebe Ukrajine. Američki predsednik je tom prilikom usvojio znatno pomirljiviji ton prema Zelenskom i pohvalio njegovo delovanje u ratu.

Samit u Ankari trebalo je pre svega da pokaže napredak u jačanju vojnih kapaciteta Alijanse. Tokom skupa predstavljeni su međunarodni ugovori i odbrambeni projekti vredni najmanje 50 milijardi dolara, dok je više država najavilo zajednički razvoj raketnih sistema velikog dometa.

Ipak, najveći deo pažnje privukle su Trampove poruke o Iranu, Grenlandu i pojedinim evropskim saveznicima. Uprkos tome, skup je završen deklaracijom o jedinstvu i kolektivnoj odbrani, čime su lideri pokušali da ostave utisak da su unutrašnje nesuglasice stavljene u drugi plan.

Neizvesnost, međutim, ostaje u pogledu narednog sastanka lidera. U završnim dokumentima nije naveden datum sledećeg samita, koji bi trebalo da bude održan u Albaniji, dok se u diplomatskim krugovima pominje mogućnost da bude odložen do 2028. godine.