Prilika za vraćanje dugova

Ri­val­stvo ni­ka­da ne mo­že da se sve­de is­klju­či­vo na zbir me­đu­sob­nih po­be­da i po­ra­za. Na naj­ve­ćoj sce­ni, na di­ja­go­na­li iz­me­đu No­va­ka Đo­ko­vi­ća i Ja­ni­ka Si­ne­ra, sve to ima do­dat­nu te­ži­nu, vred­nost i zna­čaj. Si­gur­no ni­je na ni­vou su­par­ni­štva sa Ro­dže­rom Fe­de­re­rom i Ra­fa­e­lom Na­da­lom, ali pr­vi put pred­sta­vlja su­dar ori­gi­na­la i ko­pi­je, bar kad je reč o sti­lu igre. To je pri­ča o pri­la­go­đa­va­nju, sa­zre­va­nju i ne­pre­kid­noj po­tra­zi za pred­no­šću, u ko­joj sva­ki sle­de­ći du­el do­no­si dru­ga­či­ji od­go­vor na jed­no isto pi­ta­nje – ko je u tom tre­nut­ku bo­lji?

Po­gled na sta­ti­sti­ku i isto­ri­ju okr­ša­ja po­ka­zu­je ja­snu sli­ku i da­je od­go­vor – na po­čet­ku je glav­nu reč vo­dio No­vak. Po­be­de na ma­ster­su u Mon­te Kar­lu (2021), kao i dve uza­stop­ne na Vim­bldo­nu (2022. i 2023), bi­le su do­vo­ljan po­ka­za­telj da Ja­nik pre pet-šest go­di­na ni­je bio u pi­ku for­me, ni­ti bli­zu vr­hun­ske igre, hlad­no­krv­no­sti i sna­žne men­tal­ne sna­ge. Ose­tio je ča­ri sla­vlja pro­tiv naj­bo­ljeg svih vre­me­na na Za­vr­šnom tur­ni­ru osmo­ri­ce naj­bo­ljih u To­ri­nu, ali u grup­noj fa­zi, kad je tri­jumf bio ma­nje va­žan i vre­dan. Ne­ko­li­ko da­na ka­sni­je shva­tio je zbog če­ga je Đo­ko­vić naj­du­go­več­ni­ji vla­dar na vr­hu ATP li­ste,  iz­me­đu osta­log, je­di­ni ak­tiv­ni član ne­po­no­vlji­ve ge­ne­ra­ci­je – ve­li­ke troj­ke. Na istom te­re­nu, u is­toj dvo­ra­ni, za ve­ći ulog, su­per­i­or­nost srp­skog asa do­šla je do iz­ra­ža­ja – srp­ski as je ru­tin­ski sa­vla­dao 15 go­di­na mla­đeg ri­va­la i osvo­jio re­kord­ni tro­fej na ve­li­kom tur­ni­ru na kra­ju se­zo­ne.

Iako je ri­val­stvo po­če­lo mno­go ra­ni­je, kao pre­kret­ni­ca se uzi­ma Si­ne­ro­va rap­so­di­ja u dre­su Ita­li­je u za­vr­šni­ci Dej­vis ku­pa 2023. Po­stao je deo oda­bra­nog dru­štva – bio je je­dan od ret­kih igra­ča ko­ji je us­peo da spa­se meč lop­te pro­tiv No­va­ka, čak tri, i da re­ži­ra sla­vlje za svo­ju ze­mlju.

Za­što je ovaj du­el va­žan u po­gle­du ri­va­li­te­ta Đo­ko­vi­ća i Si­ne­ra? Upra­vo u tom su­sre­tu Ita­li­jan je ukrao ključ No­va­ko­ve do­mi­na­ci­je i ne­po­be­di­vo­sti. Ma­lo-po­ma­lo usa­vr­ša­vao je re­cept, pa je slo­žio mo­za­ik za po­be­de na tur­ni­ri­ma na naj­ve­ćoj sce­ni u još če­ti­ri okr­ša­ja za­re­dom. Po­sle dvo­bo­ja u ekip­nom tak­mi­če­nju, iz­gle­da­lo je to re­dom ova­ko: na Austra­lij­skom ope­nu, na ma­ster­su u Šan­ga­ju, na Ro­lan Ga­ro­su i Vim­bldo­nu.

U sva­kom du­e­lu če­kao se pra­vi No­va­kov od­go­vor, ri­tern u nje­go­vom sti­lu. Me­đu­tim, pri­lič­no du­go ga ni­je bi­lo, bar kad je reč o stan­dar­di­ma i oče­ki­va­nji­ma srp­skog asa. Ni­ka­da do sa­da ni­jed­nom ri­va­lu ni­je do­zvo­lio ta­ko du­gu se­ri­ju, bez ob­zi­ra na pod­lo­gu, ve­li­či­nu i fa­zu tak­mi­če­nja. Po­la­ko, ali si­gur­no, Ja­nik je rav­no­prav­no i za­slu­že­no za­ra­dio sta­tus fa­vo­ri­ta.

A on­da je usle­dio Mel­burn. Mno­gi ana­li­ti­ča­ri i po­zna­va­o­ci igre ski­ci­ra­li su još jed­nu po­be­du Ita­li­ja­na, ali su ve­ro­vat­no za­bo­ra­vi­li da ni­ka­da ne tre­ba ot­pi­sa­ti Đo­ko­vi­ća, po­go­to­vo ne na podlozi koja mu „leži” – na be­to­nu u Mel­bur­nu, tur­ni­ru na ko­jem je osvo­jio i pr­vi, kao i ju­bi­lar­ni de­se­ti grend slem tro­fej iz naj­vred­ni­je ko­lek­ci­je. Ulo­ga fa­vo­ri­ta ni­je bi­la na No­va­ko­voj stra­ni. Dok su kvo­te na kla­di­o­ni­ca­ma, ali i vođ­stvo na se­ma­fo­ru u ču­ve­noj Rod Lej­ver are­ni, bi­li u ko­rist Si­ne­ra, vla­snik 24 grend slem pe­ha­ra mir­no je ko­vao plan i is­po­ru­čio po­sled­nji, pra­vi i pre­sud­ni uda­rac. Bio je to još je­dan ma­ra­ton u pet se­to­va ko­ji je pri­pao srp­skom asu.

Sko­ro po­la go­di­ne ka­sni­je, na naj­ve­ćem sta­di­o­nu naj­pre­sti­žni­jeg tur­ni­ra, vre­me je za još je­dan su­dar. Fi­na­le pre fi­na­la – Đo­ko­vić pro­tiv Si­ne­ra na ze­le­nom te­pi­hu, u po­lu­fi­na­lu – da­nas oko 16.10.

Lon­don­ski dug ni­ka­da ni­je imao ve­ću ce­nu, a evo i za­što.

Pr­vo, Đoković ima „otvo­ren ra­čun” pro­tiv Ja­ni­ka baš u glav­nom gra­du Ve­li­ke Bri­ta­ni­je. Pre go­di­nu da­na, na istom te­re­nu, u is­toj fa­zi, Ita­li­jan je za­u­sta­vio No­va­ka na pu­tu do još jed­nog fi­na­la i pri­li­ke da se bo­ri za pe­har. Otvo­re­na je ra­na, jer ni­je osvo­jio ni set za sat i 53 mi­nu­ta.

Dru­go, pri­li­ka da vra­ti Vim­bldon pod kon­tro­lu. Si­ner ni­je sa­mo za­u­sta­vio Đo­ko­vi­ća u Lon­do­nu, već mu je po­ka­zao da mo­že da bu­de bo­lji i na pod­lo­zi ko­ja je go­di­na­ma bi­la sim­bol No­va­ko­ve ve­li­či­ne i za­štit­ni znak. Si­gur­no je je­di­ni te­ni­ser ko­ji go­di­na­ma ne igra pri­prem­ni tur­nir, a ima se­dam tro­fe­ja. Po­be­da bi zna­či­la mno­go vi­še od pla­sma­na u fi­na­le – bi­la bi po­tvr­da da se na tra­vi i da­lje pi­ta naj­bo­lji.

Tre­će, ni­kad bli­že osmom „gric­ka­nju tra­ve”. Ako pre­sko­či Ja­ni­ka, jed­nom ru­kom bi­će do iz­jed­na­če­nja Fe­de­re­ro­vog re­kor­da po bro­ju pe­ha­ra, ali i još va­žni­je – i na ko­rak od re­kord­nog 25. gren slem tro­fe­ja.

Na­dam se da ne­će bi­ti kao pro­šle go­di­ne

Pri­se­tio se Đo­ko­vić du­e­la pro­tiv Si­ne­ra na Vim­bldo­nu 2025.

– Bra­ni­lac je ti­tu­le i sve bo­lje igra u sva­kom me­ču – re­kao je No­vak srp­skim no­vi­na­ri­ma u Lon­do­nu. – Bi­će sve­žijni i mo­ti­vi­sa­ni­ji. Na­dam se da ću bi­ti u sta­nju da igram i da bu­dem na ni­vou bar kao u če­tvrt­fi­na­lu, ali i da ne­ću ima­ti pro­ble­me kao la­ne. Ta­da sam prak­tič­no po­vre­đen ušao u meč. Na­dam se da ne­će bi­ti kao pro­šle go­di­ne.

Đoković ni­je mno­go pri­čao o po­ten­ci­jal­noj tak­ti­ci.

Siner: Ako ima­te loš dan na ser­vi­su

Janik Si­ner zna te­ži­nu iza­zo­va ko­ji je pred njim:

– Sva­ki meč pro­tiv No­va­ka je dru­ga­či­ja pri­ča, čak i kad sam imao se­ri­ju tri­jum­fa. Po­go­to­vo kad igra­te na ova­kvoj pod­lo­zi i ima­te loš dan na ser­vi­su ili ne ose­ća­te naj­bo­lje lop­ti­cu, bi­će ve­o­ma, ve­o­ma te­ško. Sre­ćan sam što sam po­no­vo u po­lu­fi­na­lu. Bo­ri­ću se za sva­ku lop­tu, pa će­mo da vi­di­mo.

Ima­ju­ći u vi­du Ja­ni­ko­ve re­či, sma­tra da će ser­vis bi­ti klju­čan.

– No­vak je to­li­ko pu­ta po­be­dio ov­de i tač­no zna ka­ko da pri­stu­pi. Ra­du­jem se to­me.