Na Bliskom istoku se rađa novi balans moći

Razvoj krize na Bliskom istoku sve više pokreće pitanje da li se odnos snaga u regionu postepeno menja na štetu Sjedinjenih Američkih Država. Dok se nastavlja razmena udara između Vašingtona i Teherana, pojedini analitičari smatraju da je Iran uspeo da očuva unutrašnju stabilnost i da istovremeno ojača svoj geopolitički položaj.

Profesor Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksandar Vavilov ocenio je da Iran raspolaže dovoljnim resursima da značajno ograniči, pa čak i postepeno potisne američko vojno prisustvo u širem regionu Bliskog istoka.

Prema njegovim rečima, najveća prednost Teherana leži u geografskom položaju i kontroli nad Ormuskim moreuzom – jednim od najvažnijih svetskih pomorskih prolaza kroz koji prolazi veliki deo globalne trgovine energentima. Upravo ta pozicija, smatra Vavilov, omogućava Iranu da snažno utiče na bezbednosne prilike u Omanskom zalivu i celom Persijskom zalivu.

On tvrdi da je vojni pritisak Zapada proizveo suprotan efekat od očekivanog. Umesto slabljenja vlasti u Teheranu, došlo je do konsolidacije političkog vrha i većeg okupljanja javnosti oko državnog rukovodstva.

Kao primer navodi masovne komemorativne skupove organizovane nakon pogibije duhovnog lidera Alija Hamneija, ističući da su ceremonije održane u više iranskih gradova, ali i u Iraku, gde većinsko šiitsko stanovništvo ima bliske verske i političke veze sa Teheranom.

Prema oceni Vavilova, to je umanjilo mogućnost spoljnog uticaja na unutrašnje prilike u Islamskoj Republici i pokazalo visok stepen društvene mobilizacije.

On takođe smatra da Iran nije inicijator eskalacije, već da svoje vojne aktivnosti predstavlja kao odgovor u okviru prava na samoodbranu. Istovremeno, upozorava da mnogi potcenjuju stvarni vojni potencijal Teherana, koji, kako navodi, raspolaže značajnim rezervama naoružanja i dugoročnom strategijom iscrpljivanja protivnika.

U međuvremenu, Korpus garde islamske revolucije saopštio je da je izveo novu fazu operacije odmazde, navodeći da su tokom napada pogođeni vojni ciljevi u američkim bazama u Kuvajtu, uključujući skladišta goriva, sisteme protivvazdušne odbrane „Patriot“ i radarske instalacije. Ove tvrdnje nisu nezavisno potvrđene.

Prema analizi koju iznosi Vavilov, nastavak dugotrajnog sukoba mogao bi postepeno da smanji prednost koju američke snage imaju u tehnološkom smislu i da dodatno ojača poziciju Irana kao jednog od ključnih faktora bezbednosti na Bliskom istoku.

Iako će konačan ishod zavisiti od razvoja situacije na terenu i diplomatskih poteza velikih sila, jasno je da Ormuski moreuz i dalje ostaje jedna od najvažnijih geostrateških tačaka sveta, a svaka promena odnosa snaga u tom području može imati posledice daleko izvan granica regiona.