Makron ponovo potvrdio poštovanje prema Srbiji

Jelena Filipović

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pratio je iz prvog reda jučerašnju vojnu paradu u Parizu povodom Nacionalnog praznika Republike Francuske. Vučić je sedeo između premijera Velike Britanije Kira Starmera, predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i predsednika Kipra Nikosa Hristodulidisa. Prethodno su ga na Trgu Konkord dočekali predsednik Vlade Francuske Sebastijan Lekorni, ministar za Evropu i spoljne poslove Žan-Noel Baro, ministarka oružanih snaga Katrin Votran, ministar ekonomije, finansija i industrijskog, energetskog i digitalnog suvereniteta Rolan Leskir i supruga predsednika Francuske Brižit Makron.

To je prvi put da je jedan predsednik Srbije dobio poziv da prisustvuje vojnoj paradi povodom nacionalnog dana Francuske. Vučić jedini na svečanosti predstavlja zemlju koja nije ni član NATO-a, ni EU, ni Koalicije voljnih. Paradi je prisustvovao veliki broj međunarodnih zvaničnika, šefova država i vlada. Dan Republike Francuske obeležava se u znak sećanja na početak Francuske revolucije i pad Bastilje 14. jula 1789. godine.

Vučić je istakao da je velika čast za Srbiju što je juče, na tom nivou, prvi put prisustvovala obeležavanju nacionalnog praznika Republike Francuske. „Zahvalan predsedniku Emanuelu Makronu, koji je ovim pozivom još jednom potvrdio lično prijateljstvo i veliko poštovanje prema Srbiji”, naveo je Vučić na „Instagramu”. Poručio je da je njegov posao da uvek i na svakom mestu brine o interesima naše zemlje i da je u Parizu da radi za svoj narod i sve naše građane.

Naveo je da Srbija nije učestvovala sa svojim vojnim ešalonom, jer nije deo ni Koalicije voljnih, koja se zalaže za robustnu podršku Ukrajini, niti je deo EU i NATO-a. Dodao je da je iskoristio priliku da razgovara s predsednikom Evropskog saveta Antoniom Kostom, s britanskim premijerom, predsednikom Kipra i predsednikom Danske. „Dodatno sam razgovarao sa, rekao bih, još nekim veoma važnim ljudima, ponovo s Markom Ruteom. Kratko sam razmenio mišljenja o različitim pitanjima s Volodimirom Zelenskim”, naglasio je Vučić. Predsednik je rekao da je u Parizu imao važne razgovore i s turskim ministrom inostranih poslova Hakanom Fidanom i grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, preneo je Tanjug.

Vučić je kazao da će predložiti Vladi Srbije i ministru finansija da do petka ponovo spuste akcize na gorivo, ne samo na 10 odsto, već na 20 odsto, da bi održali pristojnu cenu za građane. Kako je rekao, nastavak sukoba u Ormuskom moreuzu i pojačavanje sukoba u Ukrajini su „veoma loše vesti”, jer to, naveo je, dovodi do strahovitog povećanja kotacija nafte. „Ogroman novac gubimo kao država zbog smanjenja akciza. Ja znam da to ljude mnogo ne interesuje, ali treba da znaju da je to mnogo teško, mnogo teško izdržati. Na svakom litru gubiti po 27 dinara, onda vam je jasno koliki je gubitak za državu i koliko država mora da snosi teret”, rekao je juče Vučić. 

Prema njegovim rečima, nisu dobre vesti koje stižu o najavljenim novim tarifama za zemlje koje uvoze ruski gas i naftu, s obzirom na to da Srbija uvozi gas iz Rusije. Izneo je očekivanje da će naša država zbog početka strateškog dijaloga sa SAD u petak pokušati ta pitanja da reši na drugačiji način s Amerikancima. „I da tražimo neku vrstu razumevanja od američke strane za Srbiju”, rekao je Vučić. „Nažalost, neke druge stvari koje dolaze kao vesti nisu posebno povoljne ni za koga u svetu, naročito ne za našu zemlju. Tu posebno mislim na novonajavljene tarife za one zemlje koje uvoze ruski gas i naftu. Mi ne uvozimo rusku naftu, ali uvozimo ruski gas”, rekao je Vučić. Na pitanje šta može Srbija da uradi ako zaista Vašington odluči da podigne takse za Srbiju za pet odsto, Vučić je odgovorio da treba sačekati. „Mi ćemo o tome razgovarati s našim partnerima u SAD u petak. Nadam se da ćemo moći makar malo to da ublažimo”, rekao je Vučić.

Predsednik je istakao da je juče dao nalog svim ljudima u svom kabinetu da zajedno s Vladom Srbije sednu i razgovaraju o tome kako da se obezbedi dovoljno dizela i kerozina. Kazao je da se raspao dogovor iz Enkoridža između američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina i konstatovao da kreću sve žešće mere protiv Rusije. Ukazao je na usložnjavanje energetske situacije u svetu i dodao da se plaši da će biti samo sve lošije i sve gore. „Srećom, imamo određene finansijske bafere, imamo nešto finansijskih jastuka, kako bih ja to nazvao, da možemo ljudima da pomognemo. A da li je situacija dobra? Stvarno nije”, rekao je Vučić.

Upitan da prokomentariše navode u opoziciono orijentisanim medijima da se nije našao na fotografiji svih zvaničnika koji su preksinoć bili u Parizu i da je navodno izolovan, Vučić je istakao da nije prisustvovao skupu Koalicije voljnih u Parizu jer nije prihvatio da Srbija bude deo te koalicije. „Da jesam, bio bih verovatno odmah uz Makrona, Starmera, koji su to osnovali, Merca, i to bi im bila valjda najvažnija slika koju bi pokazali”, naglasio je Vučić.

„Ja hoću da sačuvam mir u Srbiji, hoću da sačuvam stabilnost. Nekada to nije lako, nekada vas svi gledaju kao trinaesto prase, nekad se osećate vrlo loše. I sve to morate da istrpite i morate da znate zašto trpite, a to radite zbog svoje Srbije, jer ništa važnije na svetu ne postoji od Srbije”, kazao je Vučić. Prema rečima predsednika, da on želi da Srbija bude deo NATO-a, primili bi nas odmah, ali je ponovio da Srbija želi da bude vojno neutralna. Rekao je da ako neko misli da naš izbor treba da bude drugačiji, imaće uskoro priliku da ga kaže. „Neka kažu ljudima da je njihova politika da budu deo Koalicije voljnih. I da izdvajate ogromna sredstva u robustnom naoružavanju Ukrajine i u svemu drugom. Nikakav problem. Tada ćete imati fotografiju sa sastanka Koalicije voljnih”, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da ne veruje da će uskoro doći do mira u regionu Bliskog istoka i u Ukrajini i da će situacija tek da eskalira i istakao da Srbija mora da brine o sebi, snaži svoju vojsku, ali i da razmišlja o ekonomiji i da obezbeđuje rezerve. Upitan da prokomentariše izjavu francuskog predsednika da je Evropa opredeljena za mir, ali da će braniti kontinent i krvlju ako treba, kao i najavu bugarskog premijera Rumena Radeva da će se ta zemlja povući iz Koalicije voljnih, Vučić je odgovorio da su zato u Koaliciju voljnih odmah primili Severnu Makedoniju. „Ali, kao što vidite, ta situacija će da eskalira i neće biti stvari mirnije i lakše, naprotiv, biće samo teže”, rekao je Vučić.

Naglasio je da, kada je rekao da neće biti mira između SAD i Irana, on to nije slučajno pogodio, već je znao da ne može da bude mir između te dve zemlje u tom trenutku. „Nadam se da će ga u budućnosti biti, ali to neće biti skoro. Kao što znam kakvi sukobi posle toga moraju da slede, jer vidim dijametralne interese i u tom regionu pojedinih zemalja, vidim kako se prave dva tabora, vidim i neke druge stvari”, naveo je Vučić. Naglasio je da zato Srbija mora da brine o sebi što je moguće jače. „Zato moramo da snažimo našu vojsku, ali istovremeno moramo da razmišljamo o našoj ekonomiji. Moramo da obezbeđujemo rezerve, apsolutno svega, od hrane do toga, pogledajte kakva katastrofa u nekim istočnim zemljama, od Belorusije, Ukrajine, Bugarske, oko vode, problema sa vodom i tako dalje. Moramo o vodi da vodimo računa i o vodi da brinemo u narednom periodu”, istakao je Vučić.

Dodao je da se problemi u svetu samo gomilaju. „Više ne postoji nikakvo tržište slobodno nigde, ničega, sve je zaustavljeno barijerama. Ono što nije zaustavljeno barijerama, zaustavljeno je ratovima”, rekao je Vučić i dodao da „ljudi imaju svoju državu, pa neka odmaraju malo, a mi ćemo da radimo svoj posao, u njihovom interesu”. Upitan kakve sve mogućnosti otvara strateški dijalog Srbije i SAD, Vučić je istakao da će to biti vrlo važan korak napred u odnosima Srbije sa SAD i da će biti ključna i energetska pitanja. „Mislim da će ministar spoljnih poslova ići u petak u Vašington, da će s gospodinom Landauom, zamenikom Marka Rubija, započeti strateški dijalog. Ima tu mnogo važnih i ne uvek lakih i jednostavnih pitanja za nas, da ljudi ne misle da je to pesma, ali je to veoma važan podsticaj za nas, značajan podstrek koji govori o nekim promenama koje su se dogodile u svetu, a koje se događaju ne samo na globalnoj sceni, ne samo na geopolitičkoj sceni, već se dešavaju i u regionu”, rekao je Vučić.

Kako je naglasio, ne prodaje se državna imovina da bi se isplatila najavljena novčana pomoć građanima i dodao je da država vodi odgovornu politiku. Vučić je naveo da je međugodišnja inflacija u Srbiji u junu iznosila 2,7 odsto i naglasio da je veoma važno da ostane ispod tri odsto, kao i stopa javnog duga ispod 50 odsto BDP-a. Kazao je da stopa javnog duga Srbije sada iznosi oko 43 odsto BDP-a. Vučić je tako odgovorio na pitanje da prokomentariše navode koalicije SRCE da novac koji je opredelio za starije državljane zapravo potiče od prodaje državne imovine koje su generacije stvarale, a ne od zarada. Poručio je da ti koji tako govore ništa ne razumeju i da nije prodato ništa od državne imovine.

Vučić je pomenuo da je nekadašnji ambasador u Briselu Duško Lopandić bio talentovan da napiše knjigu, ali da je sramotio Srbiju na raznim mestima. „Takav bi valjda trebalo da vodi našu spoljnu politiku. E, tako isto, pojma nemaju o našoj fiskalnoj politici i o bilo čemu. On je možda mislio na to. To nema veze s penzionerima. To ima veze s akcijskim fondom”, rekao je Vučić. Dodao je da to ima veze sa onim što, kako je rekao, od 2011. godine prikuplja „kroz prodaju onoga što smo kroz stečajnu masu i sve drugo što bi ostalo državi, od Beobanke do svega drugog što je davno, davno propalo”.

Predsednik je rekao da je uveren da ljudi dovoljno dobro znaju ko vodi ozbiljnu, stratešku politiku, dodajući da je najvažnije da se smanji raspon između izvoza i uvoza. „Pokrivenost uvoza izvozom je u ovom trenutku preko 86 odsto, što je strašno važno. Nekada nam je bilo 20 i 30 odsto. Takođe je važno za nas da čuvamo deficit do nivoa od 3,0 do 3,1 odsto maksimalno, jer ovde imate i Rumuniju i Mađarsku koje su na 8, 9, 10 odsto deficita, Francusku na preko pet i tako dalje”, kazao je Vučić. Govoreći o dinaru, Vučić je ponovio da je po prvi put u poslednjih 14 godina, kurs stabilan, dodajući da nije fiksni, ali stabilan. „Svako može da računa kakav posao pravi, šta je to što dobija, šta je to što gubi. Niko ne mora da trči u menjačnicu da menja svoje dinare. Štednja u dinarima, nikada veća. To su velike stvari”, ocenio je predsednik.

Kako je naveo, pojedine odluke pravosudnih organa su velika sramota i dodao da one nemaju veze sa državom, već sa otuđenim centrima moći. Odgovarajući na pitanje da prokomentariše to što je sud u Čačku odlučio da aktivistkinja Ljiljana Bralović nije izrekla pretnje već da je to bila sloboda govora i korišćenje stilskih figura, Vučić je rekao da ne razume odluke sudova u vezi sa ocenama pojedinih javnih izjava. „Stilske figure sam uvek dobro poznavao i iz srpskog jezika i pravopisa uvek sam imao najviše ocene, a ovo mi nije ličilo na to, ovo mi je ličilo na ogoljene pretnje i na poziv na rušenje ustavnog uređenja zemlje”, kazao je Vučić. Dodao je i da ne vidi pravnu logiku u vraćanju u pritvor osoba među kojima su pojedini bivši ministri i nekadašnji direktori javnih preduzeća, a koji su se prethodno mesecima branili sa slobode, sa obrazloženjem da bi mogli da utiču na svedoke.

Prema njegovim rečima, takve odluke donete su bez ikakve argumentacije i imaju cilj da pojedinim ljudima unište život, a istovremeno predstavljaju pomoć političkim protivnicima vlasti. „Nikakve logike nema. Oni da su hteli da utiču na svedoke, pa mogli su godinu dana da utiču na svedoke. To ste uradili iz čiste obesti, iz čiste bahatosti, osionosti, bez ikakve argumentacije, zato što želite da nekim ljudima uništavate živote”, smatra predsednik. Naglasio je i da će građani uskoro imati priliku da se opredele između pristojne i normalne Srbije na vlasti, u kojoj će svi građani biti jednako tretirani, i onih koji, kako je kazao, zagovaraju progon političkih neistomišljenika.

Danas na samitu „Jugoistočna Evropa – Ukrajina”

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da će učestvovati na samitu „Jugoistočna Evropa – Ukrajina”, koji će danas biti održan u Kijevu. „Naravno, dobro je kada sarađujete. Bio sam do sada na četiri skupa, u Odesi, Dubrovniku, Atini i Tirani. Ali neće ni to biti jednostavno, imajući u vidu predloženu deklaraciju i sve drugo”, rekao je Vučić. Dodao je i da bi trebalo da se sastane sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

Energetski sektor idealan za američke investicije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je i dalje posvećen privlačenju američkih investicija, da Srbija mora da ima dobar odnos sa SAD i da se raduje početku strateškog dijaloga sa tom zemljom. U intervjuu za „Fajnenšel tajms”, Vučić je rekao da je drugi mandat američkog predsednika Donalda Trampa smatrao „velikom promenom” u odnosu na njegov prvi mandat. „Ovaj put su još više posvećeni poslovnim pitanjima i vrlo su spremni da dovedu finansijske i druge vrste investitora u Srbiju”, rekao je predsednik. Dodao je i da je energetski sektor idealan za američke investicije. „Kroz energetski sektor, (Amerikanci) mogu da imaju pravi uticaj i uticaj u godinama i decenijama koje dolaze”, rekao je Vučić.

Govoreći o NIS-u, izrazio je uverenje da će MOL preuzeti ruski udeo, čime će se smanjiti uticaj Moskve na energetski sektor Srbije i širi region. Rekao je da su SAD i Rusija rešile „nešto što je između njih” i da je Beograd dobio „neku vrstu prijateljskog upozorenja” da se izuzeće od sankcija možda neće obnoviti kada istekne krajem jula. „Amerikanci su jedini narod koji može da reši sve probleme”, naglasio je Vučić. Dodao je i da je EU na neki način kriva za podsticanje protivljenja Trampovim investicijama u regionu, uključujući i Albaniju, gde je projekat povezan sa zetom američkog predsednika Džareda Kušnera, izazvao Flamingo revoluciju.

Odustajanje od projekta izgradnje hotela na mestu nekadašnjeg Generalštaba u Beogradu nazvao je svojim velikim neuspehom i dodao da je potcenio odlučnost Evrope da se odupre većem američkom komercijalnom prisustvu u regionu. „Nisam shvatao koliko je važno za Evropu da pokaže Amerikancima ko je pravi gazda na kontinentu. EU brine o svojim interesima”, naveo je Vučić.

Brisel bi, kako je kazao, trebalo da napusti pristup proširenju koji se sve više zasniva na zaslugama, prema kojem su Crna Gora i Albanija vodeći kandidati, i da umesto toga zajedno primi zapadni Balkan. „Šta želite da izgradite? Jače granice između svih? Ako svi idemo zajedno, ne bi bilo granica između Prištine, Beograda i svih ostalih”, rekao je Vučić za „Fajnenšel tajms”. Predsednik je istakao da je potrebno da region bude ujedinjen i da nema nove zone sukoba ljudi koji ulaze u EU i drugih koji su daleko od toga.

U osvrtu na aktuelnu političku situaciji u Srbiji, Vučić je rekao da će ove godine do početka decembra biti održani vanredni parlamentarni izbori, a potom i predsednički. „Nema prostora za različite odluke”, naveo je Vučić.