Jedan gotovo pa savršen film

Pula – Kritičari su ga veoma visoko ocenili, a gledalac posle projekcije ostaje još dugo bez daha, zanemeo od težine dileme i toka misli koje naviru, dok se vodi taj unutrašnji dijalog sa samim sobom i pred sobom i (kod onih verujućih) pred samim Bogom, u potrebi da se racionalizuje sve ono viđeno u dugometražnom debitantskom filmu „Oče naš” srpskog reditelja, scenariste i producenta Gorana Stankovića, koji se na 73. Puli takmiči u programu „Manjinske koprodukcije”.

A priča je nastala rema istinitim događajima i istinitim ličnostima i prema onoj ogromnoj kontroverzi koju je u Srbiji 2009. godine izazvao slučaj pravoslavnog sveštenika Branislava Peranovića i njegovog rehabilitacionog centra u Crnoj reci, u kojem je on na svoj način lečio i na ispravan put vraćao okorele narkomane surovim kažnjavanjem i prebijanjem lopatom, čak sve do same smrti štićenika. Od 2012. godine – pošto su već bili procureli snimci metoda „lečenja” ovog popa koji je poput bajkera vozio motor odeven u mantiju, uzburkala se javnost, svekoliko sveštenstvo i sama crkva koja mu je uskratila blagoslov i raščinila ga, a slučaj Peranović potkrepljen dokazima dobio je i konačno sudsko razrešenje. On je osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva i trenutno i dalje provodi svoje zatvorske dane, namećući svojim narcisoidnim dostojanstvom i autoritet među zatvorenicima.

Ovaj film Gorana Stankovića, kojeg poznajemo po nagrađivanim kratkometražnim „Ko čuva čuvare”, „Polazak”, „Ovde sam”, „U mraku”, kao i po televizijskim serijama „Jutro će promeniti sve” i „Sablja”, izvanredno je napisan. Svaka reč je u njemu na pravom mestu (uz samog Stankovića koscenaristi su i Ognjen Sviličić, Maja Pelević i Dejan Prćić), rediteljski potezi i odluke inteligentno sprovedene, s pravom merom, u pravom ritmu i sa funkcionalnim tempom (trajanje je idealnih 90 minuta) Stankovićeva simbioza sa direktorom fotografije Draganom Vildovićem stvorila je potrebnu atmosferu mračnog i klaustrofobičnog „lečilišta” koje je za potrebe filma izgradila scenografkinja Zorana Petrov. Izbor glumaca među kojima dominiraju: Boris Isaković, koji sa tumačenjem lika popa Branka održava svoj nenadmašni glumački masterklas, hrvatski glumac Goran Marković (lik Mionice), koji je u stanju da „kopa” toliko duboko u službi problematičnog emotivnog centra filma sve do ključnog otrežnjujućeg obrta i rađanja uništavajućeg beznađa i Vučić Perović u liku glavnog junaka Dejana, gradskog momka i ovisnika koji nosi u sebi neku zvezdanu snagu na putu transformacije od popovog protivnika do njegovog sledbenika. Sve ovo zajedno čini ovu snažnu psihološko-religijsku dramu gotovo pa savršenim filmom.

Tokom razgovora za „Politiku”, pažljivo slušajući moje opservacije i komentare o filmu i toj stvorenoj dilemi je li pop Branko u „Oče naš” anđeoski ili „đavoljski” lik i da li je on tokom te svoje izlečiteljske i isceliteljske misije umislio da nije samo božji izaslanik na zemlji već Bog sam, Stanković je između ostalog rekao:

„Drago mi je što sam uspeo da u vama probudim dilemu, jer moj film istražuje tu tanku granicu između discipline i nasilja, između duhovnog vođstva i autoritarne kontrole. Ono što počinje kao sistem podrške može se s vremenom razviti u zatvoreni sistem koji opravdava represiju u ime promene. Tada prestaje pomagati i počinje štetiti. Još u fazi pisanja pitao sam se kako se u mestu, gde treba da u prvom planu bude vera, zapravo koristi nasilje kako bi se nekome pomoglo. Pitao sam se da li nasilje u bilo kom obliku može i treba nekome da pomogne. Proveo sam proteklih gotovo osam godina, izučavajući tu temu i slučaj. Realne činjenice i ljude sam stavio u fiktivni kontekst”.

S obzirom na to da su u pitanju teški ovisnici o narkoticima koje su očajni roditelji sami (pošto su sve drugo već bezuspešno pokušali) dovodili popu Branku na noge u nadi da će tu konačno pronaći spas, tokom razgovora sa Stankovićem nametnula su se i mnoga druga pitanja u vezi sa Brankovim uverenjem i mogućom najboljom namerom.

„Pravila su u njegovom centru bila jednostavna: bez metadona, sa radom i molitvom kao jedinim alatima rehabilitacije. Telesni oporavak je samo jedan korak, otac Branko zahteva i duhovno čišćenje, ali teško onima koji se nađu u kršenju svih ovih njegovih propisa. Uzroci zbog kojih se neko upustio u narkomaniju se ne istražuju. Ako nekoga disciplinujete i kažnjavate zbog uzimanja droge, nisam siguran da ste rešili primarni uzrok zašto je uopšte zavistan. Sada, da bi dokazao da njegova metoda deluje, Peranović je otišao u krajnost. Učinio je sve što je mogao da na kraju nekoga ubije”, kaže Stanković i nastavlja:

„Ljudi mogu da povuku dosta paralela ne samo sa jednom religioznom strukturom, već i sa društvom uopšte, koje je u svetu postalo dosta ekstremno. Film kroz ovu priču upravo istražuje šta je neophodno da bi se ljudi osećali kao da negde pripadaju, šta su spremni da žrtvuju za to i kako ponekad ta želja i potreba može da bude iskorišćena. I pored toga što je na nekom alegorijskom nivou priča o svetu u kojem danas živimo, na drugom nivou je to u stvari priča o čoveku koji je odbačen od strane svoje porodice i bliskih prijatelja”.

„Sama stvarnost bila je brutalnija od filma”, kaže Stanković. A „Oče naš” nije film o svešteniku Branku, „on ima svoju agendu, uradio je ono što je uradio, i on je čovek koji ih je zlostavljao, zloupotrebio je crkvu, zloupotrebio je veru”. Pošto je ovo veoma osetljiva tema, Stanković smatra da bi neko možda mogao „upasti i u zamku da je ovo antireligijski film koji kritikuje crkvu i sveštenstvo”, što nikako nije slučaj. „Ovo je film o čoveku koji dolazi u centar da se isceli i koji je tamo doživeo transformaciju. I mislim da je najveći uspeh proći kroz sve to za 90 minuta”, rekao je za „Politiku” Goran Stanković.

Film „Oče naš”, nastao u koprodukciji Srbije sa Hrvatske, Italije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, svetsku premijeru imao je na prošlogodišnjem Toronto festivalu, ali je na bioskopsku distribuciju morao da sačeka iz opravdanih razloga. Njegovo prikazivanje u bioskopima u Srbiji očekuje se ove jeseni. „Oče naš” nije za propuštanje...