Kulturi u pohode

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, institucija koja se bavi naučnim istraživanjima u oblasti kulturne politike, nedavno je proslavila jubilej, 40 godina časopisa „Kultura” koji izlazi pod okriljem Zavoda. Uz ovu proslavu, krajem prošle godine, na mesto direktora Zavoda koji se nalazi u Ulici Rige od Fere 4 u Beogradu, postavljen je i novi direktor, Aleksandar Lazarević, što bi trebalo da znači i novi zamajac u radu ove ugledne, ali pomalo posustale institucije.

Prema rečima Lazarevića, za predstojeću godinu planirano je desetak projekata, a kao jedan od najznačajnijih je provera kulturnih kapaciteta Srbije, što znači obilazak 161 grada u zemlji.

– Izaći ćemo na teren kako bismo ustanovili sa kakvim kulturnim materijalom raspolažemo, kao i ljudskim i programskim resursima. To je način da se stekne uvid u probleme koji postoje u lokalnim sredinama, a zatim će uslediti i stvaranje strategije kulturnog razvoja – najavljuje Lazarević.

Ovaj pionirski projekat trebalo bi uskoro da počne, a prvi grad koji će nadležni iz Zavoda obići je Sombor, uz obilazak domova kulture, muzeja, galerija, arhiva i drugih institucija koje čine kulturnu ponudu grada.

– Biću osam meseci na putu i verujem da će od toga biti mnogo dugoročne koristi. Pored uvida u stvarno stanje i mogućnosti kulturnog razvoja, na kraju godine ćemo imati jednu geokulturnu kartu i bazu podataka koji će biti lako dostupni za sve zainteresovane, od zaposlenih u kulturnim ustanovama do stanja i uslova za rad u zgradama – kaže Lazarević.

Naš sagovornik najavljuje i istraživanje pozorišne publike u Srbiji i klasifikaciju posetilaca po polu, starosti i obrazovanju, kao i proučavanje stanja profesionalnih pozorišta u uslovima tranzicije.

– Osim toga, imamo plan da putem tribina i predavanja ostvarimo kontakt sa studentima likovnih umetnosti, kako bismo im olakšali susret sa prvim teškoćama u budućoj karijeri. To su kontakti sa galerijama, prijavljivanje na konkurse za strane fondacije, da bi se lakše snašli na tržištu umetnosti – navodi Lazarević.

A što se ostalih studenata tiče, Zavod planira i istraživanje interesovanja akademaca u oblasti kulture kako bi bila stvorena baza podataka o kulturnom životu i kulturnim potrebama omladine u Srbiji. Ovaj projekat obuhvatio bi ispitivanje studenata na univerzitetima u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Kosovskoj Mitrovici.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, prema Lazarevićevim najavama, pokrenuće i tribine „Stevan Majstorović”, nazvane po osnivaču Zavoda, na kojima će predstavnici ustanova kulture razgovarati o raznim temama – od finansiranja u oblasti kulture do kulturne raznolikosti Srbije… uz ponudu obrazovanja zaposlenih u nacionalnim ustanovama kulture, kao i u oblasti kulturnog turizma.

– Jedan od dugoročnijih planova jeste da se upoznamo sa zakonodavstvom i finansiranjem u oblasti kulture u Evropi i načinima na koje oni pomažu umetnicima. Na osnovu uporednog istraživanja, ponudićemo rezultate Ministarstvu kulture – najavljuje Lazarević.

Naš sagovornik planira da od Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka napravi mesto okupljanja umetnika i prostor za stvaranje kreativnih ideja. Početni entuzijazam novog direktora Aleksandra Lazarevića podrazumeva i oživljavanje časopisa „Kultura” koji bi, ubuduće, trebalo da izlazi četiri puta godišnje, sa novim temama koje bi bile bliže širem krugu čitalaca. Za časopis su, u toku bogate istorije stare četiri decenije, između ostalih, pisali i Vladeta Jerotić, Đuro Šušnjić, Zorica Tomić, Branimir Stojković, Žarko Trebješanin i mnogi drugi.

-----------------------------------------------------------

Gastronomska mapa Srbije

Odeljenje za ekološku kulturu, koje postoji u okviru Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, osmislilo je zanimljivo istraživanje – pravljenje gastronomske mape Srbije.

– Polazeći od postavke da je suština gastronomske kulture razvoj a ne uniformisanje ukusa, neophodno je napraviti katalog zaboravljenih jela, navika u ishrani i sorti voća, povrća i rasa domaćih životinja koje se koriste za ishranu u različitim delovima Srbije – piše u izveštaju Odeljenja za ekološku kulturu.

Rezultat koji bi bio objavljen u časopisu „Kultura” bio bi privlačna mapa ukusa, mirisa i atmosfere koji bi doprineli jačanju gastro-ekološke svesti i kulture i popularizaciji tradicionalnih načina ishrane.

U izveštaju Odeljenja za ekološku kulturu piše i da je zahvaljujući uništavanju životne sredine samo u 20. veku u svetu nestalo trista hiljada vrsta povrća, izumrlo 33 odsto rasa i podrasa domaćih životinja, a čak 75 odsto svih ribljih vrsta u morima i rekama je pred istrebljenjem.

S. Stamenković