Sudar „partizana” i „fašista” u Sloveniji

Od našeg stalnog dopisnika
Sežana, 1. marta – Provokacija u Lokvi nije uspela, zadovoljna je slovenačka javnost pošto je policija prekinula marš kojim je Unija Istrana, organizacija optanata sa sedištem u Trstu, htela da održi pomen žrtvama posleratnih likvidacija, sunarodnicima koji su stradali od Brozovih partizana. Optanti su Italijani koji su iz Dalmacije i Istre izbegli put matice posle Drugog svetskog rata, organizovani u Uniju Istrana.

Unija se bori za očuvanje uspomene na zemljake kojima su potkraj rata „presudili” pripadnici partizanskih jedinica, koji su, kako je potvrdila i istoriografija, zločine zataškali bacivši tela žrtava u duboke kraške jame u Istri i u slovenačkom delu zaleđa Jadrana (Primorska). Članovi Unije došli su u slovenački zaselak Lokev kod Sežane da bi pred bezdanom Golobivnica održali komemoraciju u znak sećanja na „likvidirane Italijane koji su kod te fojbe (italijanski naziv za kraške jame) ubijeni od ruke Brozovih komunista”. Komemoraciji su se, međutim, usprotivili meštani na čelu sa članovima Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačke vojske Slovenije (1941-1945), organizacije TIGR (slovenački gerilci koji su se prvi borili protiv fašizma) i pripadnici Civilne inicijative za Primorsku. Iako je Masimilijano Lakota, predsednik Unije Istrana, tvrdio da je u Golobivnici grob tokom rata i posle njega našlo oko 300 Italijana, domaćini to demantuju. Zato su pozvali lokalne čuvare reda, a policajci su „zbog očuvanja bezbednosti” pridošlicama iz Trsta naredili da prekinu pohod.

I dok je grupa Italijana pokušavala da se „probije” ka poslednjem počivalištu bližnjih, duž druma su ih partizanskim i patriotskim pesmama i povicima od te namere odvraćali domaćini koji sebe nazivaju „antifašistima iz Primorske”, uz podršku Društva za zaštitu antifašističkih i antinacističkih vrednosti Promemorija, iz Trsta.

Atmosfera je postala opasno naelektrisana pošto su se dve grupe, italijanska i slovenačka, približile jedna drugoj. Eskalaciju su omeli slovenački policajci, posle toga su se Italijani povukli, održali, prethodno, kratku komemoraciju na ulici i položili ruže.

Slovenački istoričar Jože Pirjavec zabrinut je jer „neki Italijani uživaju podršku bar u lokalnim krugovima” (ako ne i Rima), posebno što sve zajedno „počiva na istorijskoj laži i poluistinama”. Pirjavec ne negira posleratne zločine, ali napominje da oni nisu bili masovni, već da su to bile „likvidacije uperene protiv fašista, a ne protiv Italijana, pa nisu imale genocidni naboj kako to želi da prikaže Unija”.

Slovenački demonstranti su, pored transparenata i partizanskih zastava, nosili i republičku zastavu iz doba SFRJ, sa zvezdom petokrakom.