Obama po meri Lenjina i Staljina

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 2. marta – Amerika je pobedila u hladnom ratu, ali ga oživljava u sebi, utisak je posmatrača koji su ovde gledali okupljanje više od 8.000 učesnika Političke akcione konferencije konzervativaca. Skup u vašingtonskom hotelu se, naime, prolamao od pokliča da se u Americi– „zaustavi socijalizam” čije nadiranje vide u programu novog predsednika Baraka Obame.

Nije, pritome, bilo saglasnosti šta se pod socijalizmom podrazumeva. Masa neupućenih poistovećivala ga je s kursom nekadašnjeg sovjetskog bloka, dok su njeni predvodnici upozoravali da sistemu supersile preti perfidnije „podrivanje” u vidu uvođenja, takođe joj „neprihvatljive”, zapadnoevropske socijaldemokratije.

Ovako ili onako, tek, okupljeni su Obamu karakterisali kao „druga” (ne što bi se s njim družili, nego da bi mu oduzeli uobičajeno oslovljavanje „gospodine”), a nazivu svoje zemlje su dodavali još jedno S, tako da su je etiketirali kao „SSAD”, tojest kao „Socijalističke Sjedinjene Američke Države”.

Prema ovdašnjoj sklonosti ka označavanju „bezobraznih reči” samo inicijalom, ofanziva protiv Obaminog stabilizacionog plana je prozvana, doduše ironično u „Njujork tajmsu”, „s” (socijalističkom) bombom”). Na delu je pod novim šefom Bele kuće – po Majklu Hakabiju (baptističkom propovedniku, komentatoru televizije Foks, bivšem guverneru Arkanzasa i drugoplasiranom uprošlogodišnjem republikanskom nadmetanju za predsedničku nominaciju)– „pokušaj stvaranja socijalističkih republika” u SAD, što bi se „mnogo dopalo Lenjinu i Staljinu”.

Obama je najveći (ovdašnji) diler socijalizma, nadovezao se Hakabijev partijski kolega i senator Džim de Mint. Njemu slični propovedaju i da Obama želi za „razori” kapitalistički sistem SAD.

Dva su povoda za upozorenja da Americi preti ideološka „s-bomba. Prvo, da se Obamin program za izvlačenje iz ekonomske krize ocrni kao diverzija protiv „tradicionalnog poretka”, pošto predviđa „redistribuciju nacionalnog blaga od najbogatijih kao srednjoj klasi i siromašnima”. Drugo, da se Republikanska partija oporavi od teškog poraza na izborima prošlog novembra kada je izgubila izvršnu vlast i svedena je na još manju manjinu u parlamentu.

Kako im za politički oporavak nedostaju nove ideje, konzervativci su – čiji sastav obuhvata i organizacije izvan Republikanske partije–oživeli stare metode za prikazivanje novog nacionalnog stanja kao „vida rasplamsavanja klasne borbe”. Pa su raspalili po vladajućim demokratama kao da su ti njihovi rivali „oličenje levičarske opasnosti”, maltene kao unutrašnji „boljševizam” ili bar kao skandinavski, pa i francuski ili nemački, sistem „kolektivizacije” suprotan ovdašnjem „individualizmu”.

Socijalizam je „za nas novo sredstvo da Obamu tresnemo po glavi”, priznao je Džošua Bolin iz Džordžije, koji je stvorio konzervativni sajt, kao odgovor već razvijenoj internetskoj mreži „liberala” na čijem čelu „vidi” aktuelnog šefa Bele kuće. Etiketiranje u krajnostima ovde je uobičajeno, pogotovu iz redova koji gube ili su već izgubili demokratsku bitku, podsećaju hroničari.

Novoj administraciji konzervativci oštro zameraju „pojačanu državnu intervenciju” i „pretenziju da stvore veliku vladu koja će kontrolisati najvažnije ekonomske i socijalne tokove”. Svesni da je taj proces počeo u finišu najšire kritikovane osmogodišnje vladavine šefa države iz njihove stranke, oni se odriču i zaostavštine Džordža Buša mlađeg.

Ostaje im, međutim, problem, da nađu svoj novi kurs. Čini im se, stoga, najlakšim da novom kursu prilepe stare etikete, kao što su optužbe za socijalizam kakve se na račun šefa države nisu čule od Ruzveltovog „Nju dila”, primenjenog pre Drugog svetskog rata.

Obama je pobedio obećavajući „korenite promene”. Pokušava da to obećanje ostvari, pri čemu mu primedbe stižu i– od podržavalaca, koji smatraju da ih je prilično izneverio „prihvatanjem kadrova iz takođe bivših, klintonovskih (1993–2001) vremena”.

Ankete mu sada daju visoku, otprilike dvotrećinsku, podršku. Ali rivalski republikanci ne veruju u istraživanje javnog mnjenja kao političku smernicu. To potcenjivanje „I (ispitaničke) bombe” platili su– gubitkom vlasti…