Zaštićene vrste

U okviru tradicionalnog izdanja prigodnih poštanskih maraka pod nazivom „Zaštićene životinjske vrste”, Pošta Srbije pustila je u opticaj 16. februara prigodnu poštansku seriju od četiri marke. Dve marke su nominale 22 dinara, a dve 46 dinara.

Na prvoj marki od 22 dinara prikazan je hermelin (Mustela erminea). Najbliži je srodnik lasice, pa ga nazivaju još i velikom lasicom. Njegova dužina je nešto veća od 30 cm. Poznat je po smeđem, skoro riđem letnjem krznu sa crnim vrhom repa i belim stomakom i grudima. Zimi ima potpuno belo krzno, ali je vrh repa i dalje crn. Naseljava četinarske i mešovite šume, tundre, granice polja i livada, rečna i jezerska priobalja. U Srbiji je prisutan u Vojvodini, a Sava i Dunav čine južnu granicu njegove rasprostranjenosti u Evropi. Izuzetan je plivač i penjač. Hrani se gotovo isključivo životinjskom hranom, a najviše voli glodare, zečeve i ptice. Pari se u maju i junu. U jednom godišnjem okotu bude od pet do 12 mladunaca, koji se rađaju slepi i gluvi. U Srbiji je proglašen za prirodnu retkost i nalazi se na preliminarnoj Crvenoj listi vrsta.

Na drugoj marki nominale 22 dinara prikazan je patuljasti miš (Micromys minutus). Uglavnom živi u nizijama, ali se može naći i na planinama južne Evrope. Njegova tipična staništa su tršćaci i livade sa visokom travom. Hrani se semenjem različitog tipa, voćem i bobicama, kao i insektima koje lovi naročito zimi. Razmnožava se od maja do oktobra. U tom periodu može imati od tri do sedam okota u kojima može biti do osam mladunaca. U Srbiji je proglašen za prirodnu retkost, nalazi se na preliminarnoj Crvenoj listi vrsta i ima status vrste koja je skoro ugrožena.

Na prvoj marki od 46 dinara prikazan je stepski skočimiš (Sicista subtilis). U Srbiji je prvi put otkriven 1978. godine u Deliblatskoj peščari u južnom Banatu. Tipična staništa su mu stepe, otvorene svetle šume i livade. Dobro se penje, a često može da se vidi kako visi sa vrhova trava i grančica žbunja koristeći pri tome svoj rep. Hrani se voćem, semenom trava, insektima i drugim beskičmenjacima, i to uglavnom noću. Gnezda u obliku lopte pravi od trave i mahovine, i to pod zemljom ili u žbunju i dupljama drveća. Razmnožava se u maju i junu. Godišnje ima jedan okot u kome bude od dva do osam mladunaca. U Srbiji je proglašen za prirodnu retkost.

Na drugoj marki nominale 46 dinara prikazana je tekunica (Spermophilus citelluss). Živi u stepama sa niskom travom na suvoj podlozi, a može se naći na svim nadmorskim visinama od 2.500 metara. Kopa podzemne hodnike i rupe u rastresitoj suvoj podlozi. Hrani se semenjem, ali i zelenim delovima biljaka, cvetovima, insektima i korenjem. Aktivna je uglavnom danju, hibernira (u zimskom snu) od oktobra do marta. Ima jedno leglo tokom godine u kojem bude od pet do osam mladunaca. U Evropi, kao male izolovane populacije, mogu se naći još u dvema oblastima: u Poljskoj i istočnoj Nemačkoj, kao i u južnoj Srbiji, Makedoniji i severnoj Grčkoj. U Srbiji je proglašena za prirodnu retkost, a nalazi se i na preliminarnoj Crvenoj listi vrsta. Kao i za prethodne tri vrste, i kod tekunice se smanjuje njeno prirodno stanište, koje se pretvara u poljoprivredno zemljište pri čemu se sve više koriste pesticidi.

Likovnu obradu maraka i vinjeta uradila je mr Marina Kalezić, akademska slikarka iz Beograda. Stručnu saradnju pružio je mr Milan Paunović, načelnik Sektora zaštite i viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji „Forum”. Šalterski tabak sadrži pet kompletnih serija po četiri marke, dok se u srednjoj koloni tabaka nalazi pet različitih vinjeta sa motivima zaštićenih životinja i okolinom koju one nastanjuju. Tiraž je 128.000 serija.

Na dan puštanja serije u opticaj, Pošta Srbije je emitovala i dva prigodna koverta prvog dana.