Ne ostati izvan igre

Zaista je alarmantan podatak da u Srbiji više od 160.000 lica starijih od 50 godina traži posao. Osnovno pitanje koje se neminovno postavlja kada se suočimosa ovako nepovoljnom činjenicom je: zar je moralo do ovoga doći, i šta sada možemo da uradimo da ovako nepovoljnu situaciju popravimo. Problem onihkojiostanu bez posla, a imaju više od 50 godina složeniji je zbog toga što ove osobe, posebno u našim uslovima, imaju maleili skoro nikakvešanseda ponovo dođu do posla. Saznanje da nikad više u životu nećete imati šansu da budete zaposleni, a još nemate uslove za penziju, može zaista izgledati pogubno.

Mislim da su se država i lica koja su dospela u ovu situaciju ponašali krajnje neodgovorno. Obe strane su morale znati da se, nezavisno od nužnih tranzicionih promena, na savremenom tržištu radadešavaju vrlo krupne, i pre svega veomadinamične promene, zbog kojih će svi oni koji im se ne prilagode mnogo rizikovati da trajno ostanu bez posla. S druge strane, država kaojedan ogroman resurs, u ovom slučaju,veliki broj građana, po pravilu,sa značajnim životnim i stručnim iskustvima ostavila je neiskorišćen, što će se potom nepovoljno odražavatina privredni rast i standard stanovništva.

Ovde treba reći da rad, kao i ekonomski život u celini, doživljavavelike promene. Sadašnja faza razvoja, po mnogima, samo jeprelaz ka jednom novom obliku društva, koje se više zasniva na individualizmu. Taj trend ni sadašnja ekonomska kriza neće zaustaviti. Za opis ovog novog poretka koriste se izrazi, kao što su postindustrijsko društvo, informatičko doba i nova ekonomija, odnosno „ekonomija znanja”. Ko se ne prilagođava ovim promenama, dolazi u opasnost da „ostane izvan igre”. Kod nas, očigledno, ni država ni pojedinci mnogoseneobaziruna ovu neminovnost. Posledicatoga je činjenica da na našem tržištu rada, koje ima veliki broj nezaposlenih,postoji i značajna tražnja za mnoga zanimanja. Ali, takveradne snage na tržištu rada nema ili je nema dovoljno. Imamo, dakle,neusklađenu ponudu i tražnju na tržištu rada, zbog koje je nezaposlenost velika. Nisu, naravno,velikanezaposlenost kod nas posledicaove neusklađenosti ponude i tražnje. Važniji uzrocisu sigurno u sporim i neefikasnim privrednim i društvenim reformama u celini, ali je i uticaj ove neusklađenosti izvesno značajan.

Da je država blagovremeno sagledala ovaj problem u skladu sasvetskimtrendovima, a i neizbežnimtranzicionimproblemima, koji sami posebigenerišu nezaposlenost,danas bi ukupna stopa nezaposlenosti bila niža, a problem lica starijih od 50 godina ipakpodnošljiviji.

Investicije u znanje najbolje su investicije, to mora znati država,to moraju znati injeni građani. Pa i aktuelna ekonomska kriza može se prevazići samo pod uslovomda investicije u obrazovanje budu u skladu sa sadašnjim društvenim potrebama.

Umesto da su preduzete mere da se populacija starosti oko 50 godina edukuje i prilagodi potrebama savremenog tržišta rada, država ih je ostavila u siromaštvu, gurnula u „sivu ekonomiju”, pa i u društvenu izopštenost, zbog čega oni preživljavaju lične drame, a država razbacuje dragocene resurse.

Radi se o staroj boljci naše vlasti kojaumesto da stvara uslove za njene građane da mogu da rade i bolje žive, vodi biznis umesto njih, iako je smisaotranzicijeupravo u tome da se država time ne bavi.

*Upravnik Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka