Ne vidimo Obamine nove politike

Šef iranske diplomatije potvrdio je da njegova zemlja pažljivo analizira poteze američke administracije, ali kaže da se Teheranu ne žuri da uspostavi dijalog sve dok Vašington ne odredi pravce promene svoje politike. „Ne vidimo nove politike američke administracije. Nisu još jasno definisali područja promene. Diferencijacija u odnosu na staru politiku mora da bude razjašnjena”, kaže u intervjuu „Politici” Manučer Motaki. „Nismo zainteresovani za američki fudbal, zainteresovaniji smo za šah”, kaže Motaki. „Pažljivo pratimo situaciju na šahovskoj tabli i analiziramo položaj figura. Nismo u žurbi da povlačimo poteze. Ako žurite rizikujete da izgubite”.

Otkako je američki predsednik Barak Obama pozvao Iran da „otvori pesnicu” i izrazio spremnost da obnovi dijalog sa Iranom, prekinut posle pobede islamske revolucije 1979, pitanje odnosa Vašingtona i Teherana izbilo je u sam vrh svetske politike.

Podsećajući na tri decenije otvorenog neprijateljstva, na rat sa Irakom koji je uz pomoć SAD nametnut Iranu, na pokušaje unutrašnje destabilizacije i zavođenje sankcija, Motaki kaže da Obamina administracija mora da „razjasni” svoju poziciju u odnosu na takvu prošlost. „Danas, kada su svi ti pokušaji doživeli neuspeh, pričaju da će se oni promeniti. Smatramo da je to pozitivan pristup, naravno kao prvi korak”. „Nastavak stare politike i starih pristupa ne vodi SAD nigde. Ljudi širom sveta ocenjivaće promenu i praktične politike, ne samo promenu retorike”, kaže 55-godišnji šef diplomatije koji je na taj položaj došao 2005. „To je suštinsko pitanje. O tome upravo sada razmišljamo”, kaže Motaki ostavljajući vrata otvorenim. „Možda je administracija na putu ka novoj politici koja se tiče našeg regiona. Takvim politikama ćemo pomoći. Nećemo sarađivati na putu starih politika”.

Podsećamo ministra Motakija da je, dok se „razmišlja”, Vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, nedavno već zaključio da je Obama na „pogrešnom putu”. Da li to znači da su šanse za uspostavljanje dijaloga ozbiljno ugrožene? „Pratimo vezu između izjava američkih zvaničnika i njihovih pristupa i postupaka. Nailazimo na neke koje kod nas izazivaju nevericu”, kaže Motaki. „Pratimo promene pogleda, politike i strategije. To je važnije i od pitanja pregovaranja. Ukoliko uočimo promene u strategiji, naš odgovor biće pozitivan”.

Američki zvaničnici ponavljaju da su spremni na razne vrste „podsticajnih mera” ukoliko Iran odustane od spornog nuklearnog programa i onoga što se u Vašingtonu naziva podrška „terorističkim organizacijama” poput libanskih Hezbolaha i palestinskog Hamasa.

Sa statusom „supersile”, kako je to nedavno rekao predsednik Mahmud Ahmadinežad, Iran demantuje da njegov nuklearni program ima vojne ambicije, da se meša u unutrašnje stvari Iraka i da pruža podršku „teroristima”.

Iranski predsednik traži da se SAD izvine za sve „zločine” počinjene protiv Irana od vremena islamske revolucije. Ministar Motaki zahtevao je da se Amerikanci povuku ne samo iz Iraka i Avganistana već sa svih tačaka po svetu. Da li su ti zahtevi i dalje validni? „Zvanično nismo podneli nikakve zahteve. Ukoliko (u Vašingtonu) prihvate da je bilo pogrešnih politika i da su ljudi širom sveta zbog toga propatili, svakako da ih izvinjenje ne bi učinilo inferiornim”.

Gospodine ministre, rekli ste da je ovo „tačka zaokreta”, ali šta zaista podrazumevate pod „realnom promenom prakse” američke politike. Koji bi to bili sledeći konkretni koraci. Avganistan, nuklearni program, Bliski istok? „Imamo dva važna poglavlja odnosa sa SAD. Prvi je odnos Irana i SAD, drugi su pitanja u odnosima Irana i SAD, pitanja koja pogađaju Iran i SAD. Sve što slušamo ovih dana tiče se pitanja u odnosima. Kako bismo videli promenu u praksi moramo da poredimo sa onim što smo doživeli od prethodnih američkih administracija”.

Trodecenijski sukob koji umnogome obeležava stanje u regionu Bliskog istoka, ali i sveta šire, Motaki objašnjava „sukobom dve logike, dve racionalnosti i dve kulture”. „Logike koja govori o pravdi, stabilnosti i pravima naroda, i logike koja podrazumeva unilateralizam, upotrebu sile i hegemonije”.

Sukob je Islamsku Republiku uveo u žižu širih međunarodnih događanja. SAD raspoređivanje „raketnog štita” po Poljskoj i Republici Češkoj pravdaju „opasnošću od iranskih projektila”, što je dovelo do ozbiljnog američko-ruskog zaoštravanja jer Moskva smatra da je američki program direktna pretnja bezbednosti Rusije.

Iranskog ministra pitamo povodom spekulacija da bi SAD odustale od „raketnog štita” ukoliko Rusija ubedi Iran da odustane od nuklearnog programa.

Motaki podseća da su i američki i ruski predsednik to demantovali i da se nada će Rusija i SAD „naći odgovarajuće puteve i metode da reše svoja pitanja”.

Motaki dodaje da su u Teheranu svesni da je Obama pod „raznim pritiscima” (pre svega Izraela) i da žele da vide kakvi će biti rezultati tih pritisaka. „Na osnovu toga ćemo donositi odluke”.

A da li će i Iran dospeti pod pritiske? „Diplomate su uvek optimisti”.

Boško Jakšić