Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Deveti mart – krik bune i nade

Демонстрант и полицајац, Београд, 9.3.1991. (Фото архива "Политике")

Licem k licu, ne vidi se lice. Ono se vidi na rastojanju.

S rastojanja od 18 godina, deveti mart 1991. pokazuje se kao dan trajno upisan na dobre stranice srpske istorije.

Bore i ožiljci ne pripadaju ni onom narodu ni onoj martovskoj suboti pre 18 godina, kada su osećanje bespomoćnosti,teror nad istinom i strah od naziruće apokalipse, na Trgu Republike, tog dana preimenovanom u „Trg slobode”, pretočeni u krik nade i bunu mlade, misleće, hrabre i bolje Srbije. Čisto lice devetog marta izbrazdali smo mi koji smo, posle 5. oktobra 2000, završne devetomartovske bitke, oglasili pobedu i slobodu. Našom krivicom, evo već devet godina sloboda peva mnogo drukčije nego što su sužnji pevali o njoj.

Bio je to dan jedinstven i neponovljiv po svemu.

Jedan brutalni poredak sile izveo je svu svoju silu na goloruke demonstrante koji nisu tražili ni ostavku predsednika Srbije, ni pad vlade, ni vanredne izbore, ni veće plate, penzije ili studentske stipendije, ni nova radna mesta, ni manje poreze, iako su sve to želeli. Tražili su samo da Televizija Srbije, prozvana TV Bastiljom, tamnicom istine, prestane s fabrikovanjem mržnje i laži i da njeni urednici i direktor podnesu ostavke.(/slika2)Zbog tog naizgled benignog zahteva, Slobodan Milošević je napao „Trg slobode” s desetak hiljada do zuba naoružanih policajaca, bornim kolima i transporterima, polubojnim otrovima, konjicom, dresiranim psima, a uveče, kad je bio razbijen i poražen, na demonstrante je udario i vojskom i tenkovima.

Zašto? Zato što je poredak koji je on ustoličio u Srbiji počivao na laži i mržnji, pa je zahtev za deblokadom TV – Bastilje pravilno razumeo kao abdikaciju i sebe i svog sistema zla.

I, zaista, tri-četiri meseca posle devetog marta izgledalo je da Miloševića više nema. Ne zbog toga što je morao da žrtvuje čelnike Televizije i ministra policije, nego zato što je Televizija bila prestala da proizvodi mržnju i laž, a „Politika” se, čak, toliko odmetnula da je Srbiji devetog marta ustupala i svoje naslovne strane. Novi i topli vetar nezaboravnog beogradskog proleća 1991. otapao je i led u Zagrebu i Sarajevu, a nada razbijala ratonosne oblake iznad Jugoslavije.

Ta kratkotrajna pobeda devetog marta, slatka za sećanje a gorka po svemu ostalom, pokazaće se i kao predvorje pakla. Taštine lidera bune i rivalstvo među strankama opozicije, pri čemu je glavna meta bio SPO, da mu se umanje snaga i zasluge za deveti mart, umesto da se buna nastavi i dotuče grogirani neprijatelj, dali su oduška Miloševiću za kontranapad i pokretanje ratne mašinerije za „odbranu srpskog naroda”. Najpre u Hrvatskoj, potom u BiH, a na kraju na Kosovu, gde je i potegao svoj „srpski” mač, Slobodan Milošević će, od juna 1991. do juna 1999, a sve pod lozinkom „zaštite ugroženog srpskog naroda”, proizvoditi samo smrt, izbegličke kolone, zločine, izolaciju, bedu i nesreću onih koje je „branio”, navlačeći na Srbe i Srbiju prezir čitavog sveta.

Satanski je demonstrirao kako zločin nadjačava vrlinu, glupost pamet, a milioni ljudi, opjanjeno, idu za svojim dželatima i nesrećom. Na čelo „TV Bastilje” doveo je mnogo gore od urednika koji su pali devetog marta. Sve gori i gori od goreg bili su i novi šefovi policije, vojske, ministri, poslanici, a nekada ugledni akademici, pisci i vladike slavili su jahača srpske kataklizme i najvećeg državnog, nacionalnog i duhovnog sloma naroda. Službu državne bezbednosti pretvorio je u svoju terorističku bandu, s naročitom trupom za likvidacije protivnika šefa države. Pamet je ućutkivana, glupost larmala, fukara ubijala i pljačkala. A sve u ime „svetog cilja” zvanog „odbrana nacije”, pri čemu su slepci proglašavani za videlo, a ceo narod guran u jamu svog najvećeg sloma.

(/slika3)

Tih strašnih godina, duh devetog marta opirao se zlu, i to svakoga dana, svakoga sata, širom Srbije. Po kućama, po zaseocima, u varošima, na trgovima, u parlamentu, svuda. Vidovdanski sabor, junske demonstracije, tromesečna buna, studentski ustanci i ono, završno, „Gotov je”. Sve je to bio deveti mart. Bez tog otpora, Srbija bi izgubila i pravo na svoju prošlost i na svoje ime. Deveti mart je, skoro celu jednu deceniju, bio pokretač narodne nade i majka bitaka za ljudsku i normalnu Srbiju.

U završnoj bici, 5. oktobra 2000, srušen je vrh i simbol piramide zla. Nažalost, samo vrh, šiljak piramide, ali ne i građevina. Za proteklih devet godina od pobede, izvučena je samo poneka cigla iz sistema tajne policije, njenih odreda smrti, iz građevine Miloševićevog poretka pravde, fobije od Zapada i patološke zagledanosti u zločince kao nacionalne branioce i heroje.

Velika nada u promene uzmiče pred depresijom i beznađem. Putokazi u budućnost usmeravaju se ka prošlosti. Poklici pojedinih današnjih ministara, da je Milošević „svetac” i „heroj nad herojima”, simbolična su ilustracija dijagnoze da sve više ličimo na onu mitsku pticu koja je letela, letela, ali unazad. Beži nam cilj jer je proevropska vlada raskrečena između svog evropskog programa i narastajuće plime otpora evroatlantskim integracijama i oživljavanja Miloševićevog sistema antivrednosti. Tako nam država, sve više, podseća na onog Buridanovog magarca koji je skapao od gladi raskrečen i neodlučan između dva plasta sena.

Ka Evropi ili mimo Evrope? Ne može i jedno i drugo jer Srbija više nema vremena za politiku drvenog gvožđa.

Neki novi deveti mart i neki novi klinci će, verovatno, biti nova beogradska košava, koja će da ustalasa močvaru i ukloni barikade na putu u evropsku budućnost.

Komentari147
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.