Rusija se seća Gagarina

Od našeg dopisnika
Moskva, 9. marta – Rečju „pojehali” (krećemo), koja odjekuje sa snimka iz kosmosa, počinju danas sve vesti u Rusiji. S tom rečju je ušao u istoriju skromni, dobroćudni i jednostavni Jurij Gagarin kada je 12. aprila 1961. godine poleteo u kosmos vasionskim brodom „Vostok”, za 108 minuta obišao oko zemljine kugle i pošto se katapultirao, spustio se padobranom na zemlju.

Gagarinu bi danas bilo 75 godina i odaje mu počast cela Rusija. Na njegove spomenike se polaže cveće, sećaju ga se prijatelji i kolege i, ponovo, 40 godina posle njegove smrti, postavljaju pitanje kako se moglo desiti da tragično završi život kad mu je bilo samo 34 godine.

Svima koji su ga znali bilo je jasno zašto je, od 20 kosmonauta koji su se pripremali za let u kosmos, izabran upravo dvadesetsedmogodišnji Jura. Bio je u svemu najbolji, najorganizovaniji, „sve je hvatao u letu”, bio je društveni radnik, aktivista, komunista... a to su u to vreme veoma važne karakteristike, pričaju savremenici.

Za 108 minuta obleteo je zemljinu kuglu i postao heroj planete. Već krajem aprila 1961. krenuo je „u misiju mira”, putovanje po svim kontinentima i državama, koje je trajalo dve godine. Susret s kosmonautom smatrali su za čast kraljevi i predsednici, političari i naučnici, glumci muzičari...

Selo Gžatsk, u kome se Jurij Gagarin rodio, uskoro je preimenovano u Gagarin, a njegova rodna kuća postala je deo muzeja, najvećeg u zemlji, posvećenog prvom čoveku u kosmosu. Ne može se ni izbrojati koliko je ulica u Sovjetskom Savezu dobilo ime po njemu i koliko mu je spomenika posvećeno...

Iako verovatno nijedan događaj u svetu nije imao takav publicitet kao let prvog čoveka u kosmos, malo ko je tada znao za okolnosti koje su podvig činile daleko rizičnijim nego što je morao biti.

Let je bio planiran za decembar 1960. godine. Ali 24.oktobra, na kosmodromu Bajkonur, na startu je eksplodirala vojna raketa. Poginulo je 268 ljudi. Istraga je odložila Gagarinov put za nekoliko meseci. Iako je to smatrano najvećom državnom tajnom, danas se zna da su i pripreme i let bili veoma rizični. I raketanosač i kosmički brod bili su sigurni samo 50 posto. O tome govori i statistika – od šest pripremnih letova sa psima, tri su tragično završena.

Ali vremena nije bilo, SAD su bučno najavljivale da će 2. maja 1961. poslati prvog čoveka u kosmos. SSSR nije želeo da dozvoli da Amerikanci stignu prvi. Konstruktor Sergej Koroljov je govorio „da sto posto sigurnosti daje samo osiguranje. I to u slučaju smrti”, i odlučio da sedmi kosmički brod „Vostok” sa čovekom u kabini krene nekoliko nedelja pre američkog.

Najveći rizik bio je u vezi sa startom rakete. Planom leta bilo je predviđeno spasavanje kosmonauta na svim etapama, osim u prvih 20 sekundi, kad se može desiti da raketanosač eksplodira. U tom slučaju trebalo je da se kosmonaut katapultira takoreći sa zemlje, a iz te pozicije ne može da se otvori padobran. Zato su bila spremna četiri čoveka sa mrežom koju bi trebalo da rašire i čekaju da kosmonaut u nju padne.
Za TAS su pripremljenetri verzije saopštenja – o uspešnom letu, o tome da brod nije uspeo da uđe u orbitu, i o tragičnoj smrti kosmonauta.

Danas se zna za brojne probleme koji su ometali uzletanje. Svaki od njih bio bi razlog za odustajanje, ali motiv „stići i prestići Ameriku” bio je jači od straha za život kosmonauta. Na početku leta, u najrizičnijem trenutku, prekinuta je radio-veza na nekoliko sekundi, brod se nepravilno odvojio od trećeg stepena rakete, skafander se zaglavio,tako da je kosmonaut mogao da se uguši... Jedino sa spuštanjem nije bilo problema.

Kad su prošle prve godine slave, Gagarin je radio na pripremi kosmonauta za nove letove. A onda je, marta 1968, svet potresla vest o njegovoj tragičnoj smrti tokom probnog leta aviona „mig-15”. Bilo je teško poverovati da je čovek koji je osvojio kosmos poginuo tako „banalno”. Istraga je ponudila nekoliko verzija – eksplozija u vazduhu, rashermetizacija kabine, ptice u motoru... Ništa nije bilo dovoljno ubedljivo, pa su krenule glasine – jedna od najpopularnijih bila je da je Gagarin postao neugodan vlasti jer je počeo da se suprotstavlja režimu, pa je organizovana diverzija.

Druga je glasila da je kosmonaut bio pijan, treća – da su ga zavrbovale obaveštajne službe u inostranstvu pa je, pošto je shvatio da je otkriven, izvršio samoubistvo...

Posle 15 godina, ponovo je sprovedena detaljna istraga u kojoj su učestvovali brojni naučnici i piloti, najsavremenija tehnika, obavljeni novi eksperimenti.Ispostavilo se da je bilo nekoliko problema od kojih nijedan pojedinačno ne bi doveo do tragedije. Svi zajedno bili su smrtonosni. Verovatna je i verzija da je pilot, u magli, pokušao da spreči sudar sa drugim avionom.