Sobni zvončić i ukrasni hmelj

Sobni zvončić (Campanula isopylla), skromna i divna biljka, može često da se vidi na prozorima, jer sa mnogobrojnom belim ili plavim zvezdastim cvetićima vrlo je pogodna kao idealan ukras prozora, terasa i balkona. Cveta neprekidno od juna do pozne jeseni. Dobro cveta na istočnom prozoru, ali procvetaće i na severnom. Kad je u cvetu, treba je zaštititi od najjačeg sunca. Ako želite da biljka stalno cveta, jedanput nedeljno potrebno je prihranjivanje rastvorom đubriva za cveće. U doba cvetanja potrebno je da se redovno uklanjaju precvetali cvetovi, jer će biljka inače stvarati seme i nepotrebno se iscrpljivati. Nakon cvetanja dugi izboji se mogu oštro prekratiti, čak do ruba saksije. Tokom zime biljku treba držati u prohladnoj prostoriji koja se ne greje. U to vreme ne traži mnogo vode niti đubriva.

U rano proleće presadite je u svežu zemlju za cveće. Biljka se izvadi iz saksije, proredi i presadi (jer proređena bolje napreduje i bogatije cveta) u bogatu zemlju sa 15 odsto peska. Nisu potrebne velike saksije. Najviše joj prija sobna temperatura od 10 do 12 stepeni Celzijusa. Tada se može razmnožavati i reznicama. Mladi izboji stvoriće u vodi dovoljan broj korenčića. Može se uzgajati i kao viseća biljka. Osim vrsta s belim cvetovima, postoje i one s plavim. U pogledu gajenja i nege nema neke naročite zahteve. Jedino traži svetlost, prozračno i vlažno mesto, a preko leta obilno zalivanje. Na sunčanoj strani mora se zalivati dva puta dnevno, a na severnoj dovoljno je jedanput svakog dana, ali uvek samo ustajalom vodom ili kišnicom. Ne podnosi kreč. Da bi bujnije rasla i bogato cvetala, treba je od aprila do juna prihranjivati svakih 15 dana.

                                                               *  *  *

(/slika2)Ukrasni hmelj (Beloperone guttata) veoma je upadljiva sobna biljka zbog svojih interesantnih žućkastih cvetova koji liče na metlice. Posebnu draž ovoj biljci daju nežni grimizno obojeni pokrovni listići. Cveta tokom leta i njeni beli cvetovi sa pokrovnim listovima su neobično lepi. Pošto ova biljka zimi ne cveta, vrlo dobro podnosi umerenu temperaturu od 12 do 14 stepeni Celzijusa. Zalivanje je u to vreme ograničeno, tj. zaliva se malo, a sa prihranjivanjem treba sasvim prestati. Veći deo listova tada otpadne, ali to je sasvim normalno. Rano u proleće treba grančice skratiti da bi se biljka formirala u što lepši žbun i presaditi je u mešavinu zemlje; jedan deo listovke, jedan deo komposta, jedan deo treseta i 15 odsto čistog rečnog peska. Na dno saksije treba staviti crepiće ili šljunak zbog oticanja suvišne vode. Razmnožava se reznicama, koje treba zasaditi u saksiju napunjenu mešavinom treseta i rečnog peska. Da bi se odgajila lepa žbunasta biljka, treba zasaditi više užiljenih sadnica u jednu saksiju.Tako presađenu biljku treba staviti u svetlu prostoriju, po mogućstvu na istočni prozor, gde će ubrzo početi lepo da napreduje. Od žarkog sunca treba je zaštititi. Veoma dobro podnosi suv vazduh u sobi.