Mostarsko kenčijanje

Mostar – Mostar je po mnogo čemu specifičan grad u Bosni i Hercegovini pa tako i po izboru gradonačelnika. Prošlo je više od pet meseci od lokalnih izbora a u celoj državi samo grad na Neretvi još nema prvog čoveka. Gradski većnici, njih 35 iz sva tri konstitutivna naroda, još u novembru počeli su prvu sednicu Gradskog veća sa samo jednom tačkom dnevnog reda – izbor gradonačelnika i još nisu uspeli da završe posao i okončaju prvu sednicu.

Građani su više puta upozoravali, lepili plakate, apelovali na gradske većnike da izaberu gradonačelnika i da konačno počnu da se bave životnim stvarima, ali sve je bilo uzalud pa su juče odlučili da izađu na ulice, odnosno pred zgradu vlade Federacije gde je zasedala gradska skupština. Kako u Mostaru nikad nije nedostajalo duhovitosti, grupa nezadovoljnih skup je nazvala „Kenčijanje”, a na protest je doveden i kenjac, magarac u mostarskom žargonu, na kome je pisalo ’njegova ekscelencija gospodin gradonačelnik’.

Pedesetak demonstranata uzvikivalo je „Kenjca za gradonačelnika” poručujući gradskim vlastima da građanima više nije bitno ko će biti šef gradske vlasti, nego da ga konačno izaberu. Uz kenjca se na protestu našlo i dosta zanimljivih parola poput „Odavde i Kinezi odlaze”, „Ovdje ni lokum nije rahat”, te „Mlađi od Ljube, ljepši od Sude”. Inače, Ljubo Bešlić iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH i Suad Hasandedić iz Stranke demokratske akcije (SDA) su protivkandidati za najvažniju političku funkciju u Hercegovini. Nijedan od njih dvojice ne može obezbediti većinu i domoći se gradonačelničke fotelje, a dogovora između najjače hrvatske i bošnjačke stranke oko podele vlasti u Mostaru nema. Situaciju još komplikovanijom prave dve multietničke stranke – Socijaldemokratska partija (SDP) BiH i Narodna stranka Radom za boljitak (NSRZB) koje su još uvek neopredeljene. Tako su Hrvati prvi put nakon rata dovedeni u situaciju da bi mogli da izgube vlast u „hrvatskom stolnom gradu”, dok Bošnjaci prvi put ne žele da se odreknu mogućnosti da imaju gradonačelnika iz svojih redova jer imaju naviše ruku u gradskoj skupštini. Koliko su stvari u Mostaru zakomplikovane najbolje govori podatak da rešenje nema ni Kancelarija visokog predstavnika u BiH (OHR), koji je i nametnuo mostarski statut po kome građani ne biraju prvog čoveka grada već to radi Gradsko veće. Pošto su oni vrhovni tumač gradskih odluka i rešenja očekuje se da daju i rešenje za izlaz iz aktuelne krize. Do tada, zbog neusvajanja gradskog budžeta, administracija najavljuje štrajk, a škole, vrtići, domovi za stare i druge gradske institucije jedva preživljavaju i broje dane do izbora gradonačelnika, a kenčijanje se nastavlja.