Ravnopravnost ili razdruživanje

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Alternativna vlada Hrvatske Republike Herceg-Bosne najavila je juče da će, ako hrvatski narod ne dobije federalnu jedinicu u Bosni i Hercegovini, pokrenuti inicijativu za postupak mirnog razdruživanja iz Federacije BiH. Ako ova inicijativa ne prođe, navedeno je u saopštenju Alternativne vlade, koje je potpisao njen predsednik Leo Pločkinić, hrvatskim strankama biće „sugerisano da povuku potpis sa Dejtonskog sporazuma”, koji je „štetan po interese Hrvata u BiH”.

„Povlačenje potpisa sa Dejtonskog sporazuma biće predloženo i ostalim stranama u BiH koje imaju isti interes kako bi počeli pozitivni reformski politički procesi”, piše u saopštenju. Alternativna vlada Hrvatske Republike Herceg-Bosne predlaže da granice budućih federalnih jedinica budu rezultat dogovora Srba, Hrvata i Bošnjaka. Kao dokaza da Hrvati nemaju teritorijalne pretenzije, Alternativna vlada Herceg-Bosne predlaže „granice koje su utvrđene na dan potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. godine, s pravom diskontinuiteta teritorija kao garancijom da se te federalne jedinice neće izdvojiti iz sastava BiH”.

U saopštenju je istaknuto da Vašingtonski sporazum, kojim je u martu 1994. godine, stvorena Federacija BiH nikada nije sproveden i da nikada nije menjan, za razliku od Dejtonskog sporazuma. Dejton je od potpisivanja do danas „promenjen u 175 slučajeva”. Takođe, Alternativna vlada Herceg-Bosne je podsetila da nikad nije sprovedena odredba Vašingtonskog i Dejtonskog sporazuma po kojoj je Federacija BiH trebalo da bude u konfederaciji sa Hrvatskom.

„Treba naglasiti da Bošnjaci danas predstavljaju glavni politički problem u BiH, jer javno teže hegemoniji računajući na svoju brojčanost i nastoje da potčine druga dva naroda kroz asimilaciju u takozvanu bosansku naciju... Glavna politička premisa bošnjačke politike glasi: ’Ovo je Bosna, kome se ne sviđa neka ide – Hrvati u Hrvatsku, Srbi u Srbiju’”, upozoreno je u saopštenju Alternativne vlade HR Herceg-Bosne, u kojem je naveden podatak da su kantoni sa hrvatskom većinom u poslednjih nekoliko godina u budžet Federaciji BiH dali više od četiri milijarde maraka.

Osim toga, u saopštenju je istaknuta da su sa Alternativnom vladom HR Herceg-Bosne nedavno razgovarali predstavnici Amerike, Evropske unije, Ruske Federacije i Izraela. Njih je interesovalo da li bi Hrvatska Republika Herceg-Bosna mogla da bude samoodrživa. Njima je predata dokumentacija iz koje je očigledno da bi Hrvatska Republika Herceg-Bosna, kada bi se formirala, bila ekonomski najsnažniji deo BiH.