AIG davao novac i Obami

Bela kuća se našla u nezgodnoj poziciji jer se ispostavilo da je Barak Obama u vreme dok je bio senator od posrnulog giganta AIG-a dobio nešto više od 100.000 dolara priloga za predsedničku izbornu kampanju. To je podatak koji je objavio Centar za odgovornu politiku (CRP), a mediji u SAD sada postavljaju pitanje da li je rukovodstvo AIG-a koristilo deo novca poreskih obveznika (ukupno više od 170 milijardi dolara) da plaća predsedničke kandidate – Džon Mekejn dobio je 60.000 dolara – i članove Kongresa. Ova kompanija za osiguranje više novca nego Obami dala je samo senatoru Krisu Dodu, takođe demokrati, koji je u javnosti osumnjičen da je na nagovor Bele kuće u zakon o pomoći firmama ubacio amandman kojim je direktorima omogućeno da od državnog novca dobiju bonuse.

Obama u međuvremenu pokušava da smanji bes građana zbog skandala sa bonusima u AIG-u i da u isto vreme „progura” plan o ulaganju još gotovo hiljadu milijardi dolara novca tih građana u spasavanje banaka. „Znam da su mnogi od vas besni zbog ovoga – i u pravu ste”, rekao je Obama pred nešto više od hiljadu ljudi u Kosta Mesi u Kaliforniji. „Neću da sputavam bes. Ljudi imaju pravo što su ljuti. I ja sam ljut, ali preuzeću odgovornost, jer sam predsednik. Posao mi je da ispravljam ovakve greške, iako nisu moja krivica”, rekao je Obama, što su okupljeni pozdravili burnim aplauzom.

Jedan od prisutnih pitao ga je da li će se ponovo kandidovati za predsednika za četiri godine. „Ako za četiri godine ne ispunim ovo što vam obećavam, mislim da ćete vi dati odgovor na to pitanje”, objasnio je predsednik SAD.

A neki direktori AIG-a vratiće nagrade koje su dobili za „poslovne uspehe” u prošloj godini kada je ova najveća svetska firma za osiguranje napravila najveći gubitak u istoriji. Prema izvorima „Volstrit džurnala”, među tim direktorima je i Daglas Poling, izvršni potpredsednik zadužen za ulaganja u energetiku i infrastrukturu, koji je dobio najizdašniji bonus – gotovo šest i po miliona dolara.

Inače, predsednik AIG-a (Ameriken internešenel grup) Edvard Lidi – koga je na ovo mesto kao novi većinski vlasnik postavila država pošto je iz budžeta dala 173 milijarde dolara da firma ne bi propala i sa sobom povukla dobar deo američke i svetske privrede – zatražio je od zaposlenih koji su dobili više od 100.000 dolara bonusa da vrate bar pola novca i dodao da su neki od njih već vratili sve što su dobili. Među onima koji su dobili bonuse je i oko 400 sadašnjih i bivših zaposlenih u odeljenju za finansijske proizvode i ulaganja koje je po nekim procenama napravilo gubitak od čak 500 milijardi dolara.

Edvard Lidi je inače pred kongresnim pododborom za finansijska pitanja objasnio da planira da što pre proda deo imovine firme – pre svega dve zgrade na Menhetnu – i da zatim „izoluje” lošu aktivu kako ne bi ugrozila delove kompanije koji još dobro posluju. Ti „loši” delovi firme biće predati centralnoj banci kao isplata duga AIG-a da bi kasnije bili prodati „ako se tržište oporavi”. 

Prema planu Bele kuće, za oporavak banaka biće potrebno još najmanje 750 milijardi dolara, a Federalne rezerve (centralna banka SAD) u sredu su saopštile da će u finansijski sistem ubaciti još 1.200 milijardi dolara. „Fed” će prvo kupiti dugoročne državne obveznice u vrednosti od 300 milijardi dolara kako bi smanjio troškove uzimanja kredita. Na najavu kupovine državnog duga i ubacivanja novca u ekonomiju SAD, akcije na Volstritu su skočile, ali je dolar pao u odnosu na sve vodeće valute. 

Akcija vraćanja poverenja u američki finansijski sistem ipak je naletela na još jednu prepreku, jer je otkriveno da su čelnici Federalnih rezervi znali da će direktori AIG-a dobiti bonuse, ali o tome ništa nisu rekli Obaminoj administraciji. Sekretar trezora (ministar finansija) Timoti Gajtner – koji je na udaru kritike zbog toga što nije znao za bonuse ili nije hteo da uradi ništa da spreči skandal – tvrdi da je i sam bio zaprepašćen sumom koja je isplaćena menadžerima. „Nije trebalo da budem u toj poziciji, ali to je moja odgovornost”, izjavio je Gajtner, pokušavajući da krivicu skrene sa Obame.

V. R.

-------------------------------------------------------

Mančester junajted traži novog sponzora

AIG će engleskom fudbalskom klubu Mančester junajtedu od novca američkih poreskih obveznika ove godine isplatiti 28 miliona dolara na osnovu ugovora o sponzorstvu. Fudbaleri najpoznatijeg kluba na svetu od 2006. godine na dresovima nose znak američkog giganta, ali po nekim najavama uprava Junajteda već razmišlja o novom sponzoru. Naravno, radi se o arapskoj kompaniji – Saudi telekomu – a prototip novog dresa za sezonu koja počinje 2010. godine već je napravljen.