Sedam Putinovih zapovesti

Od našeg dopisnika
Moskva, 20. marta – Na sajtu ruske vlade od danas stoji antikrizni plan, a premijer je juče zamolio građane da ga pročitaju i prokomentarišu. Za eksperte, partije, sindikate i biznismene vlada će organizovati okrugle stolove. „U uslovima kakvi su danas, društvo, građani Rusije moraju da znaju šta i zašto vlada predlaže”, rekao je Vladimir Putin. Budžet će biti dat Dumi na razmatranje ovih dana, a javna rasprava će trajati do 15. aprila.

U novom antikriznom planu vlada obećava da će se, između ostalog, aktivno boriti sa „dolarizacijom” i inflacijom i da će ispuniti sve socijalne obaveze. Nabrojane su i mere koje će se preduzeti za ublažavanje posledica krize i obim sredstava koja će u tu svrhu biti potrošena. Prvi put u poslednjoj deceniji Rusija će imati deficitaran budžet, i to za čitavetri hiljade milijardi rubalja (dolar je danas oko 36 rubalja). Prihodi budžeta iznose 6.700 milijardi, a rashodi 9.600 milijardi. Razlika je tri hiljade milijardi, što čini skoro polovinu dohodovnog dela budžeta, ili 7,4 odsto BDP-a. „Nije malo, ali nije ni preterano”, rekao je Putin, dodavši da neće biti doštampavanja novca, već da će se deficit pokriti iz rezervnog fonda.

Na sajtu vlade navedeno je i sedam osnovnih prioriteta koji su već nazvani „sedam zapovesti”. Tu spadaju, između ostalog, obaveze vlade da pred stanovništvom ispuni sva obećanja i da pomogne onima koje kriza najviše pogađa. To podrazumeva pojačanje socijalne zaštite, bolji kvalitet medicinskih usluga, zapošljavanja, rešavanje stambenog pitanja, prekvalifikaciju onih koji su ostali bez posla...

Industrijski i tehnološki potencijal budućeg rasta mora biti sačuvan, ali vlada neće ulagati novac poreskih obveznika da bi opstali neefikasni proizvođači. Mora se pojačavati unutrašnja potrošnja i smanjiti zavisnost od spoljašnjih faktora.

Veoma je važna modernizacija zemlje i promena prioriteta – umesto razvijanja naftnog sektora, razvijaće se inovacioni.

Ekonomija se mora oslanjati na jak nacionalni finansijski sistem. Vlada i Centrobanka moraju da realizuju odgovornu makroekonomsku politiku usmerenu na podršku makroekonomskoj stabilnosti, podršku rasta štednje građana, povećanje investicione privlačnosti ekonomije...

Cilj vlade je da se svake godine smanjuje deficit i da za četiri godine budžet ponovo bude u suficitu.

Pada u oči, između ostalog, da država neće pomagati svim velikim kompanijama koje su se nedavno našle na spisku 300 najvažnijih. „Među njima ima i onih koje treba da bankrotiraju”, rekao je ministar Kudrin.

Prvi vicepremijer Igor Šuvalov objasnio je da će se država truditi da se što manje meša u odnose dužnika i stranih poverilaca i da nema ništa protiv da strane firme postanu suvlasnici dela ruskih firmi koje su se do sadasmatrale neprikosnovenim.

Sve to se, naravno, mora raditi u skladu sa ruskim zakonodavstvom, koje, istini za volju, ne dozvoljava uvek takvu mogućnost – strani kapital ne može da učestvuje u 42 privredne grane. Osim uz posebnu dozvolu specijalne komisije na čijem je čelu predsednik vlade.