Ar na Goliji 1.350 evra

Guča – Trpeći udarce vremena, jedan za drugim, kolektiv Centra za krompir u Guči stigao je do pretposlednje tačke – neizvesno je da li će ustanova uopšte opstati. Poslednja bi bila da preostala posada zaključa laboratoriju i poslovnu zgradu i raziđe se, zaboravivši šta je nekad bilo.

Sa 13 zaposlenih i jednim pripravnikom, koliko je ostalo posle socijalnog programa, blokiranim računom i njivom pretvorenom u rezervat, ovoj ustanovi može da pomogne samo neka dobra vest iz Beograda.

– Očekujemo je iz Direkcije za imovinu ili nekog ministarstva, za zaštitu životne sredine, nauku, poljoprivredu... Vlada je osnivač Centra i samo ona može da pomogne ovoj renomiranoj kući, osnovanoj 1954. godine – kaže za za naš list Milić Domanović, direktor Centra. Specijalistički naučni zavod za proučavanje i proizvodnju krompira pretvoren je, prošle godine u ovo doba, u privredno društvo. Odnosno, Centar za krompir d.o.o., kao jedan od osam pravnih sledbenika bivšeg Instituta za istraživanja u poljoprivredi "Srbija", Beograd. Ustanova iz Guče istovremeno je, po Zakonu o inovacionim delatnostima, proizvodni i razvojni inovacioni centar, pod upravom Skupštine koju postavlja vlada.

Pored sedišta u Guči, poseduje i 30 hektara zemlje na Goliji, sa skladištem za 500 tona krompira, sagrađenim 1972. godine. Ali, to je sada samo priča.

– Na 1.600 metara nadmorske visine, tu u Odvraćenici, proizvodili smo osnovno seme krompira "elita". Međutim, vlada Srbije je 2001. proglasila šire područje Golije zaštićenom zonom parka prirode. Tom Uredbom zabranjeni su preoravanje livada, sadnja, promene flore i faune, hemizacija... Tako smo ostali bez glavnog izvora prihoda – veli Domanović.

Nevolja, po pravilu, ne dolazi sama.

– Presudom Opštinskog suda u Ivanjici, potvrđenom u Okružnom sudu u Užicu, Centar je lane obavezan da po Zakonu o vraćanju zemlje bivšim vlasnicima isplati 3,97 miliona dinara naslednicima parcele od 35 ari u onom našem posedu na Goliji. Tako je jedan ar na Jankovom kamenu, u trenutku presude, vredeo 1.350 evra, i mislim da takva procena sudskog veštaka nema ni tržišnog ni ekonomskog opravdanja. – priča Domanović.

Centar je zatražio, i dobio, dozvolu Direkcije za imovinu Republike Srbije da proda kompletno imanje na Goliji, pošto ne može da se ore. Međutim, sav novac morao bi da bude uplaćen u budžet Srbije, a ne na račun poljuljane kuće u Guči. Iz nje je, uz otpremninu, nedavno otišlo desetoro zaposlenih, radnicima duguju još deset plata, dok je račun deset dana u blokadi za četiri miliona dinara.

Ove godine urađen je samo jedan projekat koji se finansira iz republičkog budžeta, za više nije ni bilo ponuda ili prilike. Istraživač u Centru i akademik u Srpskoj akademiji inovacionih nauka dr Stevan Babić kaže da će ustanova u decembru konkurisati na dva projekta najavljena iz Ministarstva za nauku. Dok nas je provodio kroz laboratoriju, pokazao nam je velike mogućnosti, ali i današnju sudbinu ove naučne adrese.

– Srbija svake godine iz Holandije uvozi četiri hiljade tona semenskog krompira. To nije samo 60 centi prodavcu već, sa carinom, transportom, špedicijom i analizama, našeg proizvođača košta 85 centi. Dakle, svake godine 3,4 miliona evra, iako bi Centar, u malo boljim uslovima, mogao da svojim semenom zameni dobar deo tog uvoza. Zbog toga se, i u ovim ogromnim problemima, nadamo novoj prilici i dobijanju sertifikata za proizvodnju semena na nekom drugom mestu – rekao nam je Milić Domanović.