Otkrivena masovna grobnica Kurda

Ono na šta su Kurdi, bez uspeha, godinama ukazivali sada se potvrđuje. U provinciji Silopi, uz granicu prema Iraku, na jednoj lokaciji, otkriveno je 20 delova zemnih ostataka ljudi: kosti, delovi lobanje, kosa, odeća, tamne mrlje od krvi. To je, tvrde pripadnici tog naroda, samo jedno od nekoliko stratišta gde se nalaze masovne grobnice u kojima su skončali civili koji su podržavali borbu Radničke partije Kurdistana (PKK) za autonomiju i nezavisnost.

Prema izveštajima lokalnih novinskih agencija, posle tih otkrića, pet lica je već lišeno slobode, među kojima su i dvojica sinova lokalnog gradonačelnika Kamila Ataka, za kojim se takođe traga. Teška mehanizacija nastavlja kopanje terena. „Ovo je samo početak”, uvereni su advokati porodica čiji su najmiliji, kako tvrde, skončali u masovnim grobnicama.

Stradanja Kurda su počela devedesetih godina, kada su sukobi pobunjenika i snaga bezbednosti bili u punom jeku. U tim borbama hiljade sela u kojima žive Kurdi je razoreno, dok su stotine ljudi nestali netragom. To se najčešće dešavalo posle saslušanja u policijskim ili vojnim stanicama. Poslednji takav slučaj se, kako su zabeležili mediji, dogodio 2001. godine kada su dvojica kurdskih političara pozvani na ispitivanje, posle čega su nestali kao da su u zemlju propali.

Povodom najnovijih otkrića iznose se sumnje da iza tih likvidacija simpatizera PKK stoji radikalna islamistička grupa Hezbolah, koja nema veze sa istoimenom organizacijom u Libanu. Ona je bila aktivna sredinom devedesetih godina, upravo kada su se zločini dogodili. Nju je, navodno, naoružavala armija da bi se obračunala sa kurdskim pobunjenicima.

Kurdi su godinama bezuspešno pokušavali da rasvetle misterioznu sudbinu svojih sunarodnika. Njihove tvrdnje su po kratkom postupku odbacivane. Klupko je počelo da se odmotava iznenada, kada je jedan bivši oficir snaga bezbednosti, koji je pobegao u inostranstvo, konačno progovorio: „Kurdski civili, koji su podržavali PKK, mučeni su i ubijani”. Prethodno su, kako je rekao, polivani kiselinom i njihova tela spaljivana. On se, inače, našao pod sumnjom da je jedan od 150 pripadnika ekstremne nacionalističke grupe „Ergenekon”, kojima se upravo sudi pod optužbom da su pokušali da izazovu haos u zemlji. Kurdi sada traže da se saslušaju i nekoliko uhapšenih oficira, koji su jedno vreme bili na komandnim položajima u jugoistočnoj Anadoliji, gde su ljudi najčešće i nestajali.

Posle najnovijih saznanja javni tužilac nije imao kud: naložio je da se otvori istraga, koja je sada, angažovanjem mehanizacije, počela da pretražuje jednu lokaciju. Advokati 70 porodica, koje stoje iza ovog zahteva, traže da se prekopaju još četiri mesta, uključujući zabranjenu vojnu zonu i deo lokalnog groblja.

PKK je počela oružanu borbu za autonomiju i nezavisnost svog naroda 1984. godine. U tim sukobima, koji su najžešći bili sredinom devedesetih godina, stradalo je, kako se procenjuje, oko 40.000 pripadnika snaga bezbednosti, kurdskih pobunjenika a najviše civila.

V. Lalić