Šaban zaslužio ulicu

Niš – Prohladno nedeljno martovsko pre podne. Proleće jeste počelo, ali i poslednjih dana i povremeno juče u Nišu i okolini provejavao je sneg. S Milicom Bajramović, suprugom prošle godine preminulog „kralja romske muzike” Šabana, prošetali smo niškim Južnim bulevarom. Do pre petnaestak godina, ova saobraćajnica bila je jedna od najdužih u Nišu – protezala se nekoliko kilometara paralelno s desnom stranom pruge Niš–Dimitrovgrad čak od Svetonikolske crkve, ispod Gorice, skoro do oboda i ograda Elektronske industrije. Danas je duga „samo” oko 650 metara, od velike raskrsnice na Trošarini do Ulice svrljiških partizanskih odreda. Onaj prvi deo Južnog bulevara, od crkve do Trošarine, već odavno je Ulica Dušana Popovića.

Ova niška saobraćajnica, koja je samo nekoliko stotina metara udaljena od porodične kuće Bajramovića, uskoro će dobiti ime po Miličinom pokojnom suprugu, Šabanu.

– Znam za to. Pre mesec dana, kada mi je uručeno rešenje za penziju i kada je u Nišu bio ministar Rasim Ljajić, o tome su preda mnom pričali on, gradonačelnik Miloš Simonović i predsednik niške skupštine Mile Ilić. Pre nekoliko dana bili su kod mene ljudi iz Opštine i pitali me da li se slažem... Kako se ne bih složila, to je nešto što me je najviše obradovalo u poslednje vreme, – priča Milica.

– Voleo je Šaban Niš – nastavlja supruga „srpskog i romskog Net King Kola, Djuka Elingtona i Frenka Sinatre zajedno, Pavarotija, Šarla Aznavura – prosto rečeno „kralj kraljeva romske pesme”. – Dobijao je ponude da se preselimo u Beograd, Ljubljanu, u Sarajevo, Nemačku... Nikada o tome nije razmišljao.

– Najlepše mu je bilo u našoj kućici na Trošarini. Maloj, ali uređenoj, s dvorištem i baštom. Tu je sedeo i komponovao – seća se Milica.

Veliki umetnik otrgao je od zaborava, obradio i priredio više 350 originalnih romskih pesama. Zvali su ga niška Crna mamba, bio je čovek koji je nametnuo svoj stil i način pevanja. Prihvaćen pre nekoliko decenija na balkanskim i evropskim prostorima, majstor džeza i bluza, šansone i kancone, narodne pesme i sevdalinke, obeležio je jedan dug period i na muzičkoj sceni proveo bezmalo pola veka.

– Njegova ličnost bila je jedinstvena, a delo neprocenjivo. Šaban Bajramović je bio stanovnik Niša i Srbije, ali nećemo pogrešiti ako kažemo i cele planete – govorili su posle njegove smrti, juna prošle godine, svi koji su ga poznavali. Koliko je bio poštovan govori podatak da je pored nekoliko hiljada prijatelja i obožavalaca, najviše srpsko državno rukovodstvo na čelu s predsednikom Srbije Borisom Tadićem bilo na poslednjem ispraćaju Šabana Bajramovića.

Uskoro će Južni bulevar dobiti nove table sa natpisom Ulica Šabana Bajramovića. Srećemo Svetu Petrovića, koji stanuje na uglu jedne od nekoliko manjih ulica koje od glavne saobraćajnice na Trošarini, Ulice Marina Držića, „izbija” na buduću ulicu koja će dobiti ime po Šabanu. On kaže:

– Zaslužio je Šaban, nema dilema. Proneo je pesmom ime našeg grada širom sveta. Ulica s njegovim imenom i to na našoj Trošarini, gde je i on živeo, najmanje je što je mogao da dobije od svih nas.

Hladno je i vraćamo se s Milicom automobilom prema njenoj kući. Ona progovara:

– Rekao je gradonačelnik Simonović da će grad uskoro, pred godišnjicu smrti, negde u centru Niša postaviti Šabanovu bistu. Još, međutim, nije odlučeno tačno gde...

Toma Todorović