Glavni dug za komunalije mora da se plati

Najava gradonačelnika Beograda da će Gradsko veće na sutrašnjoj sednici doneti odluku da se svim sugrađanima koji su do 31. decembra prošle godine izmirili komunalne obaveze otpišu kamate i sudski troškovi smanjila je gužve u opštinskim poslovnicama „Infostana”. Sada, 200.000 domaćinstava u prestonici, koja su ovih dana dobila opomene za neplaćene komunalneračune u periodu od 1. maja 1999. do 31. decembra 2008. godine, nestrpljivo čeka odluku gradske vlade koja će preseći Gordijev čvor.

Goran Aleksić, član Gradskog veća, kaže da kamate na dug ostaju dužnicima koji još nisu platili glavnicu. Ovog puta će se, kako napominje, najverovatnije izaći u susret neredovnim platišama, jer navodno neki nisu do sada dobijali obaveštenja da su dužni.

– Nisu na vreme stizale informacije do građana, jer je u opomeni na uplatnici „Infostana” bio zabeležen dug iz tekuće godine, ali ne i iz prethodnih, pa su ljudi mislili da je to njihov ukupan dug. Ubuduće će potrošači dobijati precizne, uredne i redovne informacije i znaće kolika je njihova ukupna neizmirena obaveza. Već na aprilskoj uplatnici „Infostana” domaćinstva će, najverovatnije, biti obaveštena koliko iznosi ceo njihov dug – kaže Aleksić.

Akcija „Infostana” koja je u toku, planirana je još prošle godine. Neophodno je bilo da se sprovede kako bi se precizno utvrdilo koliki je ukupan dug građana komunalnim preduzećima. Sadašnje stanje nije održivo, jer se „vuku” dugovi za koje ni Beograđani, ni gradska uprava ne veruju da su baš toliki.

– Najviše problema imaju građani kojima se nagomilao dug. Ako ništa ne preduzmemo, postoji opasnost da domaćinstva neće ništa moći da plate ubuduće i tada smo blizu „argentinskog sindroma”. Na ovu akciju motivisale su nas i novine koje su pisale da „dug gradi ćupriju preko Save”, pa je red da sada znamo da li je u pitanju ceo most ili pola. Zbog dugovanja građana i problemi u komunalnim preduzećima su se umnožili. Da bi sačuvali sistem i da bi ubuduće bilo grejanja iz toplana, smeće uredno odnošeno, izdvajana sredstava za porodilje i socijalno ugrožena domaćinstva, novac će biti trošen iz gradskog budžeta. To će ugroziti realizaciju većih projekata – naglasio je Aleksić.

Redakciji „Politike” javljali su se građani koji tvrde da su dobili račune za komunalije za 1997. ili 1998. godinu, što je nelogično jer im je zgrada sagrađena pet godina kasnije. Ovakve i slične slučajeve, kojih je, smatra Aleksić, malo, ubuduće će rešavati komisija koju je obrazovao grad. Na njenom čelu je Strahinja Sekulić, gradski pravobranilac.

Kamatu na kašnjenje prilikom plaćanja komunalnih obaveza uvela je gradska vlada još u oktobru 2003. godine. Na ovu meru nadležni u gradu su se odlučili jer građani iz nekih delova glavnog grada nisu plaćali račune po godinu dana, pa su onda nekoliko dana pred podizanje tužbe izmirivali svoje obaveze, i to bez kamata. Onda su kao što to rade u EDB-u, u gradu uveli kamatu ukoliko se račun ne plati u roku od mesec dana.

Proteklih godina nadležni iz „Infostana” su dva puta godišnje obaveštavali dužnike da moraju da izmire obaveze, jer će u suprotnom biti tuženi Četvrtom opštinskom sudu. Ukoliko u roku nisu izmirili obaveze, „Infostan” ih je tužio da dugovanja ne bi zastarela. Za to što dužnici nisu obavešteni da su tuženi, niti su dobijali presude, odgovorni su sudski izvršitelji, jer su bili obavezni da obaveste dužnike, ali to najčešće nisu činili. Problem je veći ako se zna da su dužnici bili obavezni da potpišu da su primili kovertu sa sudskim rešenjem. Građani koji nisu bili zadovoljni sudskim presudama pokretali su sudski postupak, ali je ovu mogućnost iskoristilo samo tri odsto njih.