Deklaracija za odbranu Dejtonskog sporazuma

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 25. marta – Promene Ustava Bosne i Hercegovine moguće su samo pod uslovom da se njima ne narušava teritorijalna celovitost i ustavnopravna pozicija Republike Srpske, određene Dejtonskim sporazumom. Ovo je osnovni stav Deklaracije o osnovama za razgovore o eventualnim promenama Ustava BiH i zaštiti interesa Republike Srpske koju je danas u Banjaluci, većinom glasova, usvojila republička Narodna skupština.

Deklaraciju je predložio predsednik republike dr Rajko Kuzmanović. U njoj je naglašeno da moguće promene Ustava BiH moraju da budu rezultat dogovora i da BiH mora ostati složena država u kojoj Republika Srpska i Federacija BiH „imaju karakter konstitutivnih delova složene državne organizacije“. Takođe, navedeno je da se Ustav BiH može menjati samo amandmanima, odnosno da je neprihvatljivo donošenje novog ustava, za šta se zalažu bošnjačke i deo hrvatskih stranaka. Deklaracija sadrži i odredbu da se novi entiteti ili teritorijalne jedinice mogu formirati isključivao na teritoriji Federacije BiH, koja je podeljena na 10 kantona.

Ustavne promene su, jedan je od stavova, moguće samo na način propisan ustavom. To znači da o eventualnim ustavnim promenama najpre moraju da se izjasne parlamenti Republike Srpske i Federacije BiH, a zatim Parlamentarna skupština BiH. Zbog zaštite vitalnog interesa Republike Srpske i tri konstitutivna naroda – Srba, Bošnjaka i Hrvata – neophodno je zadržati princip entitetskog glasanja u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH.

O nadležnostima koje su sa Republike Srpske prenesene na zajedničke organe BiH, u deklaraciji je navedeno da se posle analize njihove efikasnosti i opravdanosti „može pokrenuti proces vraćanja onih nadležnosti entiteta čije prenošenje nije opravdano i održivo“.

Deo deklaracije je posvećen Ustavnom sudu BiH. U njemu se traži donošenje ustavnog zakona o Ustavnom sudu BiH, kojim bi se definisale njegove nadležnosti i „isključiti mogućnost“ da trojicu sudija, stranaca, Ustavnog suda BiH imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava.

Što se tiče Predsedništva BiH, ono i dalje treba da ima tri člana, od kojih se dvojica biraju u Federaciji BiH, a jedan u Republici Srpskoj. Za člana Predsedništva BiH moći će se kandidovati i predstavnici nacionalnih manjina, kojima treba omogućiti i da budu birani u Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH.

Savet ministara i dalje treba da ostane na istim principima, što znači da odluke ne može donositi preglasavanjem, već se, prilikom donošenja odluka, mora poštovati zastupljenost konstitutivnih naroda i entiteta.

Za Deklaraciju o osnovama za razgovore o eventualnim promenama Ustava BiH i zaštiti interesa Republike Srpske glasalo je 56 poslanika. Protiv su bila osmorica poslanika iz Stranke demokratske akcije, Stranke za BiH i Socijaldemokratske partije BiH. „Mi smo glasali protiv jer se zalažemo za ustavne promene koje će otkloniti sve etnoteritorijalne blokade i entitetsko glasanje“, rekao je poslanik Stranke za BiH Muharem Murselović.

Poslanici Srpske demokratske i Srpske radikalne stranke bili su uzdržani, jer, prema rečima lidera radikala Milanka Mihajlice, deklaracija otvara mogućnost da se u BiH, umesto sadašnja dva, formira više entiteta, što bi moglo da „izazove ozbiljne političke turbulencije u BiH“.