Pad češke vlade u najgore vreme

Od našeg dopisnika
Prag, 25. marta – Posle sinoćnjeg izglasavanja nepoverenja koalicionoj vladi desnog centra Mireka Topolaneka, automatski se u krizi našlo i češko predsedništvo u EU. Nije prvi put u istoriji da je pala vlada u nekoj zemlji dok predsedava Uniji, ali se to nikad nije dogodilo u tako nezgodnovreme.

„Tajming izaziva strah. Teška ekonomska kriza, Evropski parlament na kraju mandata, oslabljena Evropska komisija. Šanse češkog predsedavanja da nešto učini izrazito su smanjene, pad vlade u Pragu je oslabio celu Uniju”, citiraju češki dopisnici briselskog analitičara Pjotra Kačinjskog. Tome treba dodati i ratifikaciju Lisabonskog sporazuma kojoj sigurno ne ide u prilog slabljenje kohezije i predsedništva. A sigurno će najviše izgubiti proces širenja EU: oslabljeni predsedavajući, koji je od svih dosad na tom mestu bio najveći promotor širenja, teško će se suprotstaviti novom talasu rezervisanosti – posle umora od buma u širenju došla je i teška ekonomska kriza...

I sam Topolanek dopušta da mogu nastati komplikacije.„Mislim da to može oslabiti našu pregovaračku snagu...Ali naša administracija je tako dobro pripremljena da će to savladati.” Topolanek će iduće sedmice braniti interese EU na ključnom samitu G-20 u Londonu, a potom i na sastanku u Pragu sa američkim predsednikom Obamom. Ali – u oslabljenoj poziciji.

Oslabljeno predsedništvo, prema mišljenju ruskog analitičara Nikolaja Zlobina, ide na ruku Rusiji koja ionako rado potcenjuje svoje „bivše satelite” pa će iskoristiti priliku da dovede u sumnju legitimitet vođenja EU.

„Naravno da će izgubiti na težini. A koliko, zavisiće od toga kako se bude ponašao predsednik Klaus i da li će se stranke poneti državotvorno i dogovoriti o rešenju krize”, kaže bivši evrokomesar Pavel Telička. No, i vlada u demisiji može dobro predsedavati i odigrati ulogu moderatora. Ali, ipak, zbog komplikacija biće to dosta teže... Sigurno je da sada uspeh u većoj meri zavisi od profesionalaca– diplomata i visokih činovnika.

I dosad je, međutim, češko predsedništvo od nekih stranih komentatora bilo ocenjivano kao slabo, što su neke češke diplomate teško primale ksrcu. Neki od njih, kako pišu „Hospodaržske novini”, sinoć posle pada vlade nisu bili daleko od suza.

Niko u Briselu peti pokušaj opozicionih socijaldemokrata da izglasaju nepoverenje vladi nije uzimao ozbiljno, tako da su ishodom bili svi iznenađeni.EK je sinoć reagovala s izvesnom zadrškom i u pažljivo odvaganom saopštenje izrazila „puno poverenje da će Češka nastaviti sa predsedavanjem isto onako efektivno kao i dosad”. Njeni visoki, stariji, činovnici su se prisetili da je tokom predsedavanja 1993. pala vlada Danske, tokom francuskog predsedavanja 1995. održani su predsednički izbori, Italijani su sa činovničkom vladom preuzeli predsedavanje1996. Sva tri predsedništva su ostala zapisana kao ispotprosečna.

-----------------------------------------------------------

Ključna uloga predsednika Klausa

Prema ustavu, vlada koja je ostala bez poverenja podnosi ostavku predsedniku republike koji potom imenuje mandatara za sastav nove vlade. Topolanek je požurio sinoć da ustvrdi da bi to morao da bude opet on, kao šef najjače stranke u parlamentu (ODS), ali to, ipak, ne mora tako da bude. U svakom slučaju, vlada ostaje do kraja polugodišnjeg mandata predsedavanja EU, posle čega će se, ako se ne uspe u sastavljanju nove vlade, ići na prevremene izbore, najverovatnije najesen. Opozicija predlaže činovničku vladu od 1.jula, Topolanek hoće izbore već tokom leta...U svemu tome ključnu ulogu imaće predsednik Vaclav Klaus, osnivač i doskora počasni predsednik ODS-a, skojim se definitivno razišao krajem prošle godine. A trebalo bi da deluje i brzo jer je odmah sinoć posle pada vlade pala i češka kruna, a pad se nastavio i danas – među preduzimačima zavladala je neizvesnost...